Video
“Na žalost Bosna i Hercegovina nije podnijela konačnu reformsku agendu i mi nastavljamo da ohrabrujemo zemlju da to učini što je prije moguće”, izjavio je Kopman govoreći u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET).
BiH je 17. septembra uputila Evropskoj komisiji dokument koji, kako su tad rekli izvori RSE, ne ispunjava kriterijume da bi bio prihvatljiv za Evropsku komisiju.
Prema ovim izvorima Bosna i Hercegovina je poslala nepotpun dokument koji ne odražava sve preporuke Evropske komisije.
Osvrćući se na reformske agende ostalih zemalja regiona, Kopman je ocijenio da sve one ispunjavaju kriterijume Evropske komisije, te da u nekim aspektima, ovi dokumenti su “prevazišli očekivanja Brisela”.
Kako je najavio generalni direktor za proširenje, Evropska komisija bi trebala da sredinom oktobra usvoji reformske agende Albanije, Crne Gore, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije.
Nakon ispunjenja svih neophodnih procedura, biće omogućeno da ove zemlje dobiju sedam odsto od cjelokupne sume koja im je namijenjena.
Da bi dobila finansijska sredstva i Plana rasta, svaka država iz Zapadnog Balkana je imala obavezu da preda reformsku agendu.
Radi se o reformama koje se odnose između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrijebljena.
Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji finansijski paket Evropske unije vrijedan šest milijardi eura, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomski rast u tim državama.
Preporučeno
Plan pokriva period od 2024. do 2027. godine. Od ukupne sume, dvije milijarde eura biće obijezbeđene kroz grantove odnosno bespovratnu pomoć, a preostalih četiri milijarde eura u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.
