Video
Đurađ Fibišan, saborac komandanta Srpske garde Đorđa Božovića Giške, ekskluzivno za Kurir je otkrio da je Giškinog najboljeg prijatelja Branislava Matića Belog likvidirao Naser Orić!
Preporučeno
Branislav Matić Beli, Giškin najbolji prijatelj, ubijen je 4. avgusta 1991. ispred svoje kuće na Voždovcu, a njegova smrt je predstavljala uvod u ubistva koja će obilježiti devedesete.
„Matićevo ubistvo…“, piše u knjizi „Vidimo se u čitulji, dvadeset godina poslije“ Vojislava Tufegdžića, „počinjeno je u maniru koji će izrasti u svojevrsni zaštitni znak decenije koja slijedi: iz dobro pripremljene zasjede, uz dobro organizovanu logistiku i podršku, iz automatskog oružja kojeg na ulicama do tada nije bilo. Istovetan rukopis čitaće se ubuduće u svim likvidacijama tridesetak veoma moćnih kriminalaca, od kojih je većina godinama ranije predstavljala okosnicu akcija Savezne bezbjednosti prema političkim emigrantima u inostranstvu.“
Đurađ Fišiban za Kurir, naveo je da je ubjeđen da je iza ubistva Belog stajala DB, jer je, kako je rekao, Beli smetao tadašnjoj vlast jer je pomagao opoziciju.
“Vraćali smo se iz Takova sa smotre Srpske garde. Bio sam s Giškom, a Matić je ranije krenuo drugim kolima. Usput smo čuli šta se desilo. Kada smo stigli na Voždovac, Giška mi je, sluteći da Beli nije živ, rekao: „Idi ti, Đuro.“ Beli je ležao u lokvi krvi. Pored Belog je bio njegov otac. Ubica je Naser Orić, tadašnji pripadnik Specijalnih jedinica saveznog MUP, a kasnije komandant Armije BiH“, rekao je Fibišan za Kurir.
Branislav Matić Beli je tih godina u Beogradu važio za bogatog čovjeka. Prvi veći novac stekao je špekulacijama sa bonovima za benzin, a docnije se prebacio na poslovanje sa auto-otpadima. S podzemljem ga je povezivalo prijateljstvo sa Đorđem Božovićem Giškom i nekoliko prestupa u mladosti.
Krajem osamdesetih angažovao se na strani socijalista, pa je kao vatreni pristalica platio štampanje kalendara sa slikom Slobodana Miloševića. Brzo će se, međutim, prikloniti opoziciji i Vuku Draškoviću, a kad počnu ratovi u SFRJ, postaće jedan od značajnih finansijera Srpske garde, Vukove paravojne jedinice. Tufegdžić navodi da je Matić platio šivenje 10.000 uniformi, a da je, najverovatnije, na sebe preuzeo i plaćanje oružja. To ga je svrstavalo u ozbiljne neprijatelje Slobodana Miloševića i, kao takvog, metu Državne bezbjednosti.
Beli je ubijen ispred svoje kuće na Voždovcu rafalima dvojice ili trojice napadača. Tog dana prisustvovao je u Topoli smotri Srpske garde sa 7.000 dobrovoljaca, a kući se uputio sa komandantom Garde Đorđem Božovićem Giškom i Aleksandrom Kneževićem Kneletom (20). Kneletov otac kasnije je tvrdio da je zasjeda na Voždovcu bila namijenjena svoj trojici, ali su se prijatelji prethodno razdvojili. Nakon obavljenog zadatka, ubice su uskočile u bijeli „mercedes“ bez tablica i pobjegle. Za njima je ostalo 27 čaura.
Ubice nikada nijesu pronađene.
