Video
Nedelju dana posle dogovora Srbije i Kosova na Ohridu, u Severnoj Makedoniji, uz posredovanje Evropske unije, nesporazumi nisu ništa manji.
Drugi put zaredom, na izbore za gradonačelnike opština na severu Kosova neće izaći Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, što pojedini tumače kao kršenje načelnog dogovora Beograda i Prištine koji je nedavno postignut.
Izbori u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan prvobitno su odloženi u decembru, što bi moglo i da se desi u aprilu.
„Svakim danom sam sve više siguran da će izbori biti odloženi.
„Ne vidim da u ovom trenutku imamo argument za legalne, demokratske, transparentne izbore na severu”, kaže Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture za BBC na srpskom.
Edita Mustafa Salihi iz Kosovskog demokratskog instituta smatra da izbori treba da budu održani, jer nema valjanih razloga za odlaganje.
„To bi moglo da ima opasne posledice za demokratiju na Kosovu ubuduće, ako se odlažu izbori kad god neko poželi”, kaže Mustafa Salihi za BBC na srpskom.
Glasanje je zakazano za 23. april, a izbori su raspisani jer su predstavnici Srpske liste u novembru napustili institucije Kosova.
Opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova od 5. novembra su bez gradonačelnika koji su podneli ostavke zbog odluke Vlade Kosova o zameni srpskih registarskih tablica kosovskim, kao i zbog suspenzije direktora Regionalne policije sever Kosova Nenada Đurića.
Kakve su reakcije?
Odluku Srpske liste da ne učestvuje na izborima kritikovao je kosovski premijer Aljbin Kurti, ujedno optuživši Beograd za kršenje osnovnog Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Ovo je jasan znak kontrole Beograda nad strankom i neprekidnog mešanja u unutrašnje poslove Kosova.
„Evropska unija mora da osudi ovo brzo kršenje Osnovnog sporazuma”, poručio je Kurti, prenosi portal Kossev.
U članu 7 evropskog predloga govori se o pravima srpske manjine na Kosovu koja bi trebalo da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom, pravu na odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, mogućnosti direktne podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštitu za Srpsku pravoslavnu crkvu.
I tokom pregovora Beograda i Prištine, uz prisustvo evropskih posrednika u Ohridu 18. marta, bilo je reči o ovim izborima.
Kurti je rekao da je pitanje lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova unutrašnje pitanje Prištine, dok je srpski predsednik Aleksandar Vučić rekao da će o učešću Srpske liste razgovarati sa njenim predstavnicima.
Nekoliko dana kasnije, ovi predstavnici Srba sa Kosova su saopštili da neće učestvovati.
Uoči sastanka na Ohridu, predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da prištinske vlasti ulažu „demokratske napore da Srbe ubedimo da su njihova Ustavom zagarantovana prava – prava koja ne mogu naći nigde u Evropi”, preneo je Kossev.
Zašto Srpska lista neće na izbore?
Srpska lista, koja je na prethodnim lokalnim izborima 2021. ubedljivo pobedila u opštinama sa srpskom većinom, saopštila je da ovaj put neće izaći jer nisu ispunjeni njihovi zahtevi zbog kojih su napustili kosovske institucije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje svih specijalaca sa severa Kosova.
„U prethodne dve godine Srbima na Kosovu i Metohiji antisrpski režim Aljbina Kurtija je onemogućio pravo glasa na izborima i referendumu, zabranio vakcinaciju protiv korona virusa i onemogućio dostavljanje lekova i sanitetskog materijala, hapsio, proganjao i optuživao viđene Srbe bez ikakvih dokaza.
„A iako postoji dogovor u Briselu, onemogućio upotrebu KM tablica na Kosovu i Metohiji pod pretnjom silom i na taj način oduzeo srpskom narodu pravo na slobodu kretanja”, navodi se u saopštenju Srpske liste dostavljenom BBC-ju.
Izbori koji su prvobitno bili zakazani za decembar prošle godine odloženi su na pritisak međunarodne zajednice uz obrazloženje da se to čini zbog bezbednosne situacije.
Zamenik ambasadorke Nemačke u Beogradu Karsten Majer-Vifhauzen izjavio je da formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu može da zavisi upravo od tih izbora.
Kako je rekao, nije moguće formirati ZSO, ako se ne predaju liste kandidata za izbore na severu Kosova, prenosi Beta.
„To je potpuno praktično pitanje: ukoliko nemate zvaničnike, gradonačelnike, ne možete da kreirate zajednicu opština.
„Bez ljudi u njima nemate institucije, a potrebne su vam te institucije. To je to”, izjavio je nemački diplomata.
Dodaje je da su lideri Srbije i Kosova u Ohridu 18. marta prihvatili sve odredbe aneksa za sprovođenje sporazuma i da treba da rade na njegovoj realizaciji korak po korak.
sredu popodne istekao je rok za prijavu kandidata za vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova, bez prijave predstavnika Srpske liste, potvrdio je portparol Centralne izborne komisije u Prištini Valjmir Eljezi.
Na njih se, prema podacima prištinske Centralne izborne komisije, osim najvećih stranaka koje okupljaju Albance, od srpskih, prijavila samo Partija kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića iz Leposavića.
Od srpskih, kandidaturu je istakao samo Jablanović za mesto gradonačelnika Leposavića, dok se za gradonačelnicu Zvečana kandidovala nezavisna kandidatkinja Slađana Pantović.
Pantović je i ranije učestvovala na izborima kao opoziciona političarka, ali sa relativno slabim uspehom.
Šta nedostaje da se izbori održe?
Mnogo toga, prema oceni Dušana Radakovića.
Kako kaže, nema dovoljno srpskih kandidata za sve četiri opštine, niti su još formirane opštinske izborne komisije, iako bi izbori trebalo da se organizuju za manje od mesec dana.
„Po Ahtisarijevom planu znamo da škole na Kosovu rade po planu Republike Srbije i ne verujem da će dozvoliti da se izbori održe u njihovim prostorijama, što znači da nemamo gde, nemamo kako.
„Nemamo ni policiju koja će to obezbeđivati, a suluda mi je ideja da mogu specijalne jedinice da obezbeđuju sve: ja treba da glasam, a da me čuva specijalac sa snajperom dok glasam. Gde je tu demokratija?”, ističe aktivista iz Severne Mitrovice za BBC na srpskom.
Zbog svega toga ne očekuje da Srbi u velikom broju izađu na glasanje.
Prema njegovim rečima, sporan je i datum izbora, koji bi trebalo da se održe dan posle muslimanskog praznika Bajrama.
Preporučeno
„Mislim da je namerno postavljen taj datum, jer se znalo da će biti odloženi”, kaže Radaković.
