Video
Ako se Amerika i Rusija ne dogovore, a to nije na vidiku, rat se neće zaustaviti. Nekako se nadam da traju nekakvi razgovori, ili ćemo lagano prema trećem svjetskom ratu za koji neki misle da je već počeo, ali ja sam malo uzdržan. Što se tiče tenkova, i ruski i američki gore isto”, rekao Milanović.
Smatra da Hrvatska vojno nikako ne treba da pomaže Ukrajini.
„Želite li da uđemo u rat? Ja sam citirao ukrajinskog ministra koji je rekao da je to proksi rat. Ja sam samo ponovio njegove riječi. I onda smo slušali kako me hvali Lavrov, međutim nakon nekoliko dana njemačka ministarka spoljnih poslova kaže da moramo biti jedinstveni jer, citiram, mi smo u ratu s Rusijom. Ja to nisam znao. Možda je Njemačka u ratu s Rusijom opet, ali sretno im, možda prođu bolje nego prije 70-ak godina”, rekao je Milanović.
Sada, kaže, očekuje da njemačku ministarku pohvale, kako je rekao, naša piskarala iz „handžar medija” ili da joj „Lavrov dodijeli orden i da je zaprosi”, a da im „Radman bude kum”.
„Sad smo od Zelenih, koji su bili pacifistička stranka i antiamerička, i antiruska, čuli da smo i mi u ratu. Mi nismo u ratu, Rusija i Amerika su u ratu, ali Njemačka nije i neće ih ništa pitati, a možda i bolje jer smo vidjeli šta su radili s rezolucijom o BiH”, rekao je hrvatski predsjednik novinarima tokom posjete hrvatske firme AD Plastik.
On je rekao da će možda ti tenkovi izgoreti u Ukrajini, a možda dođu i do Krima, ali bez Hrvatske.
„Ja ću to uvijek zagovarati. Oni koji žele da se svide nekome u Briselu možda će to zagovarati, ali ja neću”, jasan je Milanović.
Ako smo, ponovio je, u ratu s Rusijom onda “hajmo da vidimo šta nam je činiti”.
„I onda nećemo pitati Njemačku za mišljenje. Šolc je bio nešto blaži, ali oni neka se dogovore onda ko je tamo kancelar. Ja sam dugo u politici i naša zemlja je prošla kroz svašta, ali ovakvo ludilo još nisam vidio”, naveo je Milanović, prenosi zagrebački N1.
Na pitanje novinara o tome kako živi i kako je politika uticala na njega, Milanović je odgovorio:
Preporučeno
„Loše, pređeš pedesetu, pa shvatiš da više ne možeš trčati nakon radnog dana, drugačije se živi. Više se sedi i jede, ali to je tako”.
