Video
Na jednom protestu u Hamburgu demonstranti su mahali zastavama i držali natpise sa riječima “nećemo učestvovati u vašim ratovima”.
Njemački kancelar Fridrih Merc je kao jedan od prioriteta uveo jačanje njemačke vojske, poslije početka ruske invazije Ukrajine.
Novi zakon, koji uvodi dobrovoljno služenje vojnog roka, stupio je na snagu u januaru sa ciljem da se regrutuju dobrovoljci da bi se povećao broj vojnika, prenosi BBC.
Međutim ako se bezbjednosna situacija pogorša ili suviše malo dobrovoljaca se javi, njemački parlament, Bundestag, mogao bi da razmatra neki oblik obavezne vojne službe.
Po novom zakonu svim 18-ogodišnjacima u Njemačkoj šalje se upitnik sa pitanjima da li su zainteresovani i spremni da se pridruže oružanim snagama.
Jedan demonstrant, 16-ogodišnji Elijas Bernhard iz Hamburga rekao je da odgovori na upitnik “pokazuju da mladi ljudi ne žele da se pridruže Bundesveru (njemačkoj vojsci)”, i dodao da je zato danas na ulici i da su demonstranti zato ozbiljni oko toga da će protestovati dok se ne skine obavezni vojni rok sa dnevnog reda.
Upitnik je obavezan za muškarce i na dobrovoljnoj osnovi je za žene, a svi 18-ogodišnji muškarci će morati da se podvrgnu ljekarskom pregledu da se procijeni njihova spremnost za mogući vojni rok.
Organizatori protesta kažu da je više od 100 protesta planirano širom Njemačke uključujući u Kilu, Hamburgu, Berlinu i Frankfurtu.
Portparol ministarstva odbrane rekao je za BBC da je po zakonu obavezno da svi muškarci rođeni poslije 31. decembra 2007, prođu ljekarski pregled. To se odnosi i na osobe koje su rekle da nisu zainteresovane za obavezni vojni rok. Portparol je rekao da je od jula oko 1.000 18-ogodišnjih muškaraca, koji nisu pokazali intersovanje za vojsku, obavilo taj ljekarski pregled.
Preporučeno
Tokom Hladnog rata Njemačka je, kao mnoge evropske zemlje, imala veliku vojsku, ali je smanjila svoje oružane snage tokom 1990-ih poslije pada Gvozdene zavese. Bivša njemačka kancelarka Angela Merkel ukinula je obavezno služenje vojske 2011. godine.
