Opasna svađa Dačića i Donike upozorava da je mir na Balkanu ugroženiji nego ikad

Albanci neće ponoviti grešku iz prošlosti da budu žrtve Miloševićevih zločinaca, poručivala je Donika svojim tečnim engleskim jezikom da bi na srpskom rekla Dačiću da je on taj zločinac i da treba da bude izveden pred sud.

„Ti si stara Srbija, Miloševićeva Srbija, nisi nova Srbija i druga Srbija je potrebna regionu i Evropi. Sa tobom Srbija zna da ne može u Evropu i u bolju budućnost za svoje građane“, rekla mu je.

Dačić je, ništa manje strasno, uzvratio prozivajući kosovsku zvaničnicu da je dostavila materijale sudu koji upravo sudi Hašimu Tačiju i Kadri Veseljiju za ratne zločine, a i nazivajući je „građanka Gervala“, bez neophodnog diplomatskog uvažavanja.

Svačega smo se nagledali, pethodnih decenija, prilikom tih redovnih podnošenja izveštaja o radu mirovne i nadgledajuće misije UN na Kosovu, zahvaljujući uživo prenosu iz Njujorka. Ali, ovako ustrajno održavanje koncepta iz 90-tih, za koji smo pogrešno vjerovali da se prevazilazi i da može biti prevaziđen u dobrom pravcu, je krajnje zlosutno.

Taj ratni narativ iz 90-tih, i kod albanske i kod srpske strane kao da ne slabi nimalo, uprkos nadi da hoće, nego upravo snažno jača zahvaljujući novim geopolitičkim okolnostima. Opasniji je nego ikad, opasniji čak nego i tih 90tih, kada je izvorno nastao.

Taj ratni narativ izgubio je čak i privid da je, prije svega riječ o predstavi pred međunarodnom javnošću, a za domaću političku upotrebu i u Beogradu i u Prištini.

Taj obostrano i uzajamno poništavajući ratni narativ izazvao je veliku tragediju i 90-tih, a tek kako bi zlo mogao da napravi sada, kada bjesni rat na istoku Evrope, kome se ne nadzire okončanje.

Koliko bi tek sada mogao da nanese bola i štete i srpskom i albanskom narodu, sada, kada su do prije nekoliko mjeseci, svi svetski centri moći bili podignuti na noge zbog mogućnosti „otvaranja balkanskog fronta“.

Istina zvanični Beograd se sprdao, prebrojavanjem stranih špijuna, pristiglih „kao u Kazablanku“, ali od sprdnje do patnje, nije dalek put.

Koliko prije četiri godine, kada je Dačić mahao kopijom matičnog izvoda Vljore Čitaku, kako bi pokazao da je tadašnja diplomatska predstavnica Prištine u UN, državljanka Srbije, djelovalo je da i te kako ima nade za balkanski mir.

Koliko sada, taj mir na Balkanu je ugroženiji i krhkiji nego ikad, i čini se da je svima lakše da izaberu da pomjere pameću, nego da se pomjere iz srljanja u propast. Nama u Srbiji posebno, a i naši bivši sugrađani Albanci i u tome nastoje da nas nadmaše”, navodi se u redakcijskom komentaru Danasa.