Na hiljade procurelih fajlova, koji se odnose na period od 2013. do 2017. godine, razotkrilo je kako se Uber “udvarao” uticajnim političarima i koliko je daleko otišao da izbjegne pravdu, javlja Bi-Bi-Si.

U dokumentima se detaljno vidi da je ova kompanija dobijala veliku pomoć od svjetskih lidera kao što su aktuelni francuski predsjednik Emanuel Makron i bivša komesarka Evropske unije Neli Kros.

Kako navodi Bi-Bi-Si, Uber dosijei pokazuju da je Emanuel Makron bio u kontaktu sa osnivačem Ubera, a da je bivša komesarka EU Neli Kros tajno lobirala za tu kompaniju.

Naime, dok su francuski taksisti organizovali ponekad i nasilne proteste protiv Ubera, Makron – sada predsjednik – bio je u kontaktu sa Uberovim kontroverznim šefom Travisom Kalanikom, kojem je rekao da će reformisati zakone u korist te kompanije, piše u tekstu.

Kakva je “veza” sa Makronom

Pariz je bio poprište evropskog lansiranja Ubera i naišao je na jak otpor taksi industrije, što je kulminiralo nasilnim protestima na ulicama.

“U avgustu 2014., ambiciozni bivši bankar po imenu Emanuel Makron upravo je imenovan za ministra ekonomije. Vidio je Uber kao izvor rasta i bila su mu veoma potrebna nova radna miesta, i bio je rad da pomogne”, navodi Bi-Bi-Si.

Kako piše, tog oktobra, održao je sastanak sa Kalanikom i drugim rukovodiocima i lobistima, što je označilo početak duge i kontroverzne zaštite interesa ove kompanije.

Uberov lobista Mark Mekgan opisao je sastanak kao “spektakularan”.

“Jednom riječju: Spektakularan. Kakav do sada nisam video”, piše u jednom mejlu koji je Bi-Bi Si objavio. “Uskoro ćemo plesati”, dodao je Mekgan.

U jednom Uberovom pismu Makronu navodi se da je kompanija “izuzetno zahvalna”.

“Otvorenost i dobrodošlica koju dobijamo je neuobičajena u odnosima između vlade i privrede”, piše Uber.

Dokumenta, kako se navodi, pokazuju da su se Makron i Kalanik sastali najmanje četiri puta – U Parizu, u Davosu, u Švajcarskoj – a da je prijavljen samo sastanak u Davosu.

Francuske taksiste posebno je razbijesnilo lansiranje “UberPop” 2014. godine – usluge koja je omogućila nelicenciranim vozačima da ponude vožnju po mnogo nižim cijenama.

Sudovi i parlament su to zabranili, ali je Uber nastavio da radi jer je osporio zakon.

Kako piše Bi-Bi-Si, Makron nije mislio da ima budućnosti za “UberPop”, ali je pristao da radi sa kompanijom na prepravljanju francuskih zakona koji regulišu druge usluge.

“Uber će dati nacrt regulatornog okvira za dijeljenje vožnje. Povezaćemo naše timove kako bismo počeli da radimo na izvodljivom predlogu koji bi mogao da postane formalni okvir u Francuskoj”, navodi se u mejlu Travisa Kalanika Makronu.

Protesti su postali nasilni 25. juna 2015. godine, a nedjelju dana kasnije Makron je poslao poruku Kalaniku sa, kako piše, očiglednom ponudom pomoći: “Okupiću sve sledeće nedelje da pripremimo reformu i ispravimo zakon”.

Istog dana, Uber je najavio suspenziju “UberPop” u Francuskoj.

Nekoliko mjeseci kasnije, Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje Uberovih vozača.

Oglasio se Makronov portpalor

Povodom ovih navoda, mejlom se oglasio Makronov portparol.

“Njegove funkcije su ga prirodno dovele do susreta i interakcije sa mnogim kompanijama koje su bile angažovane u oštrom pomaku koji je tokom tih godina nastupio u sektoru usluga, koji je morao biti olakšan otključavanjem administrativnih i regulatornih prepreka”, navodi se u mejlu koji prenosi Bi-Bi-Si.

Lobiranje komesarke EU?

Što se tiče bivše komesarka EU za digitalne tehnologije i potpredsjednice Evropske komisije Neli Kros, Bi-Bi-Si navodi da je ona bila u pregovorima da se pridruži Uberovom Savetodavnom odboru prije isteka mandata, a da je zatim tajno lobirala za tu firmu, potencijalno kršeći etička pravila EU.

Kros je kao komesarka nadgledala digitalnu politiku i politiku konkurencije, a izbor da radi za Uber bio je posebno kontroverzan, piše Bi-Bi-Si.

Kako se navodi, u njenoj domovini, Holandiji, “UberPop” je takođe donio pravne i političke probleme. Vozači Ubera su hapšeni u oktobru 2014, a sudija u Hagu je u decembru zabranio ovu uslugu deljenja vožnje – prijeteći kaznama do 100.000 eura. U martu 2015. policija je upala u kancelariju Ubera u Amsterdamu.

U imejlovima se navodi da je Neli Kros zvala ministre i druge članove vlade da ih ubijedi da odustanu od racije. Tokom sljedeće racije, nedelju dana kasnije, dokumenta pokazuju da je Kros ponovo kontaktirala holandskog ministra i, kako se navodi u mejlu, “maltretirala” ga.

Dosijei pokazuju i da je kompanija želela da Kros prenese poruke u kabinet holandskog premijera Marka Rutea.

U međuvremenu, bivša komesarka je negirala da je imala bilo kakvu “formalnu ili neformalnu ulogu u Uberu” prije maja 2016. kada je istekao period “hlađenja” po napuštanju evropske službe.

Istakla je da je kao komesarka EU sarađivala sa brojnim tehnološkim kompanijama, “uvijek vođena onim što verujem da bi koristilo javnom interesu”.

I portparol holandskog ministarstva ekonomskih poslova kaže da se pokretanje Ubera u 2015. nije razmatralo.

Šta kažu u Uberu

Bi-Bi-Si navodi da ovi “papiri” otkrivaju i da je bivši šef Ubera lično naredio upotrebu “kill switch” – mehanizma za hitno isključivanje sistema, kako bi kako bi se spriječilo da policija “upada” u kompjutere i dođe do, između ostalog, spiska vozača.

Kako pišu, na kraju su reagovali akcionari, a Travis Kalanik je 2017. izbačen iz kompanije.

Kompanija Uber saopštila je da je njegova zamjena, Dara Kosrovšahi imao “zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja Ubera” i da je “sproveo rigorozne kontrole”.

Ističu i da ponašanje kompanije u prošlosti nije bilo u skladu sa vrijednostima koje sada zastupa, te da je danas to “drugačija kompanija”.

Uber fajlovi sadrže više od 124.000 zapisa – među kojima 83.000 imejlova i 1.000 drugih fajlova, uključujući i razgovore, za period od 2013. do 2017. godine.

Procurili su do Gardijana i podeljeni sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i brojnim medijskim organizacijama, uključujući Bi-Bi-Si.

Bi-Bi-Si ističe da ova dokumenta otkrivaju kako su lobiranje od 90 miliona dolara godišnje i napor u odnosima s javnošću “regrutovali” prijateljski nastrojene političare da pomognu Uberovu kampanju da “poljulja” evropsku taksi industriju.

Britanski javni servis podsjeća da Uber u to vreme nije bio samo jedna od najbrže rastućih kompanija na svijetu, već i jedna od najkontroverznijih kompanija – praćena sudskim sporovima, optužbama za seksualno uznemiravanje i skandalima u vezi sa kršenjem podataka.