Kakve bi bi to moglo da ima posljedice za Moskvu ? DW je o tome pitao evropske stručnjake.
Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da postoji rizik po život i zdravlje Alekseja Navaljnog osuđenog na kaznu zatvora. Zbog toga je zatražio da Kremlj odmah pusti na slobodu ovog ruskog opozicionog političara, piše Dojče vele.
Moskva je odmah reagovala. Zahtjev Evropskog suda za ljudska prava “očito ne može biti ispunjen”, saopštilo je Ministarstvo pravde i optužilo sud u Strazburu da se “grubo miješa u rad pravosuđa jedne suverene države”.
Šef ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope (PACE), Petar Tolstoj, rekao je da se Rusija pridržava svog Ustava i da ne pomišlja da udovolji zahtjevu Evropskog suda. U skladu sa promjenom Ustava u ljeto 2020. nacionalni zakon u Rusiji ima prednost nad međunarodnim pravom i međunarodnim sudovima
Zbog čega je Navaljni u zatvoru?
Navaljni je liječen u bolnici u Njemačkoj nakon što je otrovan novičokom rošlog avgusta, za šta je okrivio Kremlj. Uhapšen je u januaru, odmah po povratku u Rusiju.
Početkom februara ruski sud preinačio je njegovu uslovnu kaznu u kaznu zatvora zbog navodnog prekršaja: nije se na vrijeme javio nadležnom sudu. Tako je Navaljni osuđen na dvije godine i osam mjeseci zatvora.
Navaljni i njegov brat Oleg optuženi su da su prevarili rusku podružnicu francuske kozmetičke grupe Iv Rošer. Međutim, još 2017. Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je postupak bio nepravedan a presuda proizvoljna. Nakon hašpenja u januaru, Navaljni se obratio Evropskom sudu, tvrdeći da postoji opasnost za njegov život dok je u pritvoru. Nakon toga Evropski sud je tražio puštanje Navaljnija kao hitnu mjeru, donesenu po kratkom postupku.
Međunarodno pravo i obaveze imaju prednost nad nacionalnim
Konstantin Džeciro, stručnjak za ljudska prava i profesor na Univerzitetu u Liverpulu, kritikuje argumente ruske strane.
“U skladu s Bečkom konvencijom o ugovornom pravu, država ne može koristiti svoje zakone kao osnovu za nepridržavanje međunarodnih obaveza. Stoga je u ovom slučaju pozivanje na ruske zakone u najmanju ruku problematično”, naglašava ovaj stručnjak za DW. Kako ističe, u ruskom zakonu postoji mnogo načina za sprovođenje hitnih mjera. To traži “samo političku volju”.
Razlog za postupak izuzeća protiv Rusije?
Evropski sud za ljudska prava nije komentarisao odbijanje ruske strane da udovolji njegovom zahtjevu.
Ali jedan diplomata koji želi da ostane anoniman, bivši predstavnik jedne članice Savjeta Evrope, rekao je za DW da je Komitet ministara, u kojem su zastupljeni šefovi diplomatija država članica, odgovoran za sprovđenje odluka Evropskog suda.
“Svaka tri mjeseca Komitet ministara održava poseban sastanak kako bi ispitao sprovođenje presuda ovog suda od strane država članica. Ako jedna država sistematski odbija da poštuje i sprovodi presude, to može biti razlog za pokretanje postupka za njeno isključenje iz Savjeta Evrope”, istakao je ovaj diplomata.
Profesor Konstanin Džeciro naglašava da Komitet ministara Savjeta Evrope i Evropski sud za ljudska prava vrlo ozbiljno shvataju kada države članice odbijaju da sprovedu njihove mjere i odluke. Stoga se mogu očekivati vrlo negativne reakcije ovih institucija na postupak Rusije.
Što se tiče formalnih posljedica, on kaže da će Sud u Strazburu u najmanju ruku zaključiti da Rusija krši član 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, ako Navaljni podnese još jednu žalbu. U njoj se navodi da su države dužne da ne ometaju efikasnu primjenu prava i izvršavanje zakona u odnosu na podnesenu žalbu. Nesprovođenje sudske mjere moglo bi se stoga smatrati kršenjem člana 34.
Konstanin Džeciro ne isključuje mogućnost da se neće ostati samo na izražavanju “zabrinutosti zbog slučaja Navaljni” već da će doći do izricanja strožih sankcija ruskim vlastima. “Poslednji korak mogao bi biti izbacivanje Rusije iz Savjeta Evrope. To se formalno može učiniti zbog sistematskog kršenja ljudskih prava”, rekao je Džeciro.
Politički pritisak bez većih posljedica
Isabela Risini, doktorantkinja na Univerzitetu Rur u Bohumu i stručnjak za međudržavne procese, skeptična je po pitanju ozbiljnih posljedica po Rusiju.
“Ako Navaljni ne bude pušten, neće se dogoditi ništa posebno”, vjeruje ona. Evropski sud za ljudska prava nema mogućnosti da prisili Rusiju da se povinuje odlukama suda. “Politički pritisak će se povećati, ali šanse za puštanje Navaljnija na slobodu su vrlo male,” pribojava se Risini.
Anonimni diplomata takođe smatra da je “vrlo teško” postići raspravu u Komitetu ministara o isključenju neke zemlje iz Savjeta Evrope. “Obično se zemlja, koja ne sprovodi određene sudske odluke, krije iza činjenice da se pridržava drugih odluka i ako bude isključena, onda svi njeni građani gube mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava”, ističe ovaj diplomata.
Preporučeno
Prema njegovom mišljenju, šanse da Rusija bude isključena iz Savjeta Evrope “su ravne nuli, iako za to već postoje formalni razlozi”.
Video