Indija spada u najnesrećnije zemlje svijeta. Učenici u školama izloženi su pritisku te je visoka i stopa samoubistava. Škole u multimilionskom Delhiju sada pokušavaju da se tome suprotstave takozvanim “časovima sreće”.

Subotom u ranim jutarnjim časovima inače bučna učionica u školi “Kautilja Sarvodaja Bal Viđalaja” u južnom Delhiju – jezivo je tiha. Desetina učenika sjedi uspravno na svojim stolicama, zatvorenih očiju i sa rukama na koljenima. Jedini zvuk je zujanje ventilatora. 

Udžbenika nema na vidiku. Na tabli piše “čas sreće” sa velikim smajlijem pored. 

“Oslobodite svu napetost, fokusirajte se na disanje. Zamislite da radite nešto što vas zaista čini srećnim“, govori učiteljica Akileš Čouhan dok prolazi kroz redove. 

U susjednoj učionici, učitelj Muhamad Kan vodi studente kroz “vježbu zahvalnosti”. On je zamolio učenike, jednog po jednog, da duboko razmisle zbog čega se danas osjećaju zahvalno. 

“Mama mi je skuvala ručak sa omiljenim povrćem“, kaže 11-godišnji Ankita. “Zahvalan sam joj.” 

“Otac me je odveo u park da igramo kriket“, kaže učenik Varun. “Zahvalan sam što provodi vrijeme sa mnom iako mora da radi svakog dana.” 

Zahuktao se razgovor među učenicima o tome kako su zahvalni čistačima i domarima koji održavaju školu čistom. 

“Čas sreće” od 45 minuta osmišljen je da pomogne učenicima da se opuste, osvrnu na pozitivne stvari tokom dana i bolje suočavaju sa svojim životima. Nema udžbenika, kontrolnih ni domaćih zadataka, što označava radikalno pomjeranje naglaska sa učinka učenika na njihovu dobrobit.