“Interes građana je da cijena električne energije bude viša, iako to zvuči apsurdno”, naglasio je profesor Rajaković i dodao da je primarni interes građana da EPS bude ozbiljna firma, na zdravim nogama, i investiciono sposobna da gradi vetroelektrane i solarne elektrane po Srbiji.

Komentarišući najavljeno poskupljenje struje od 8,3 odsto za domaćinstva, profesor Rajaković je za N1 rekao:

„Nadam se da je ovo trend ka pomjeranju stanja u energetici ka realnim ekonomskim zakonomjernostima. Naravno da ovo nije dovoljno, desetak procenata povećanja bi značilo dodatni prihod od 150 miliona eura za EPS i to ga ne čini još investiciono jako sposobnim“.

On je dodao i da to znači da će država morati iz budžeta da pomaže EPS, i precizirao da ne voli da kaže država, već da smo to mi – građani.

Rajaković zaključuje da ovo povećanje struje ne rješava probleme EPS-a, ali da je dobar pokazatelj u kom smjeru treba da idemo.

Saša Ranđelović ocjenjuje da je osnovni problem EPS-a neefikasnost u poslovanju, kao i kadrovska i investiciona politika. Podsjeća da su prethodne zime imali probleme sa proizvodnjom električne energije i povremeno intenzivan uvoz struje, koja je na međunarodnom tržištu dosta skupa.

Prema njegovim riječima, povećanje cijene struje samo je jedan od neophodnih koraka u održivosti poslovanja EPS-a i neophodno je da se svi aspekti poslovanja kroz sistemsku reformu unaprede.

I da nije bilo povećanja cijene struje trošak bi snosili građani, bilo kroz državne subvencije ili garancije za zaduživanje EPS-a, ističe Ranđelović.

On nije mogao da prognozira i da li će doći do novog poskupljenja struje.

„Moja procjena je da nećemo imati restrikcije ove zime“

A da li ćemo imati struje ove zime? Precizan odgovor nemaju ni uređenije eleketriprivrede i zemlje od naše i tu je ozbiljna zona neizvjesnosti, ocjenjuje profesor Rajaković.

On ističe i da je EPS objektivno stigao u tačku koju karakteriše ne samo loše poslovanje već i starost kapaciteta elektorprovrede. To je ilustrovao i primjerom da ne možete da vozite auto poslije četvrte generalke kao da je nov.

„To nasljeđe je ozbiljan teret, sa takvim agregatima kad ulazite u narednu zimu…Dodatna teškoća je loš kvalitet uglja, ne možemo za termoenergetiku da budemo sigurni…Hidroelektrane su problem. Tu je jedan od ključeva naredne zime – da li će hidrologija biti povoljna i da li će biti ekstremno niske temperature. Najnepovoljniji scenario je loša hidrologija i ekstemno niske temperature, a termoblokovi počnu da se kvare“, kaže profesor.

Naglašava da ćemo ako do toga dođe morati da uvozimo struju, ali da je pitanje da li ćemo imati od od koga.

„Lično moja procjena je da nećemo imati restrikcije ove zime, ali mora država i menadžment EPS mnogo da uradi“, rekao je Rajaković.

On ističe da ne zna ko je spreman da nam proda struju za narednu zimu, ali se nada da će EPS Republike Srpske imati tradicionalne viškove, kao i neke druge zemlje.

Šta građani mogu sve da urade

Pored države i EPS-a koji moraju puno da urade, i na građanima je dio odgovornosti, kaže profesor.

„Zamjenite prozore, dodajte izolaciju, ugradite solarne panele na krovove, štedite energiju, nemojte rashlađivati sad prostorije do neprijatnosti, kad možemo sačuvati kilovate za narednu zimu“, rekao je Rajaković.

Što se same eneregtske situacije tiče, on navodi da se dugoročno sa aspekta struke vide jasna rješenja i da je glavni orjentir struke dekarbonizacija – napuštanje fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa.

„Era ugljenika, kada bi se gledalo iz kosmosa, se privodi kraju. Kreće era vodonika, oslanajanje na sopstvene resurse – Sunce, vjetar, voda“, naglasio je profesor.

Prema njegovim riječima, Zapadna Srbija ima što se vode tiče neiskorišćenih značajnih potencijala, i što se solarne energije tiče, imamo sunca 20-tak procenata više nego neke zemlje koje tako proizvode struju. Tu su i vjetar i biomasa.

„Kad to udružite taj energetski miks za Srbiju bi bio samo dovoljan“, rekao je profesor.

I profesor Saša Ranđelović slaže se da je budućnost u dekarbonizaciji i da je EU postavila ciljeve smanjenja emisije i zagađenja, a da zagađenje ne poznaje granice. Od 2025. godine okolne zemlje koji nijesu članice EU, a budu premašivale dozvoljene vrijednosti u emisiji štetnih gasova, njihovi proizvođači će morati da plaćaju dodatne dažbine na izvoz robe u EU.

I to je, navodi profesor, dodatni podsticaj državi da krene agilnije u taj proces.

„Ja ne bih to radio zbog drugih, već zbog sebe i moje djece i unučadi“, naglašava profesor Rajaković i dodaje da treba mijenjati način proizvodnje električne energije u Srbiji zbog našeg zdravlja.