Angela Merkel i Vladimir Putin su sinoć nadomak Berlina razgovarali tri sata. Bio je to prvi bilateralni susret od 2014, od aneksije Krima.

Dvoje iskusnih političara ponovo je spojio Donald Tramp, kaže Mihaela Kifner, autorka Dojče velea.

Format ovog sastanka već mnogo govori: izjave za štampu su dali samo prije sastanka, pitanja nisu bila dozvoljena.

Tokom tih deset minuta za javnost, obje strane namjerno izbjegavaju ključne stvari, kao stari par političara. Nije ni čudo – posle više od jedne decenije bliske političke koegzistencije.

Kada Merkel govori o velikoj „odgovornosti” koju Berlin i Moskva imaju u centralnim sukobima poput Sirije ili Ukrajine, ona prije svega misli na stabilnost za povratak izbjeglica u Siriju.

To smanjuje pritisak u diskusiji oko migracije koja se vodi unutar Njemačke. U svom nastojanju da se putem ruskih garancija u vezi sa snabdjevanjem gasom stabilizuje Ukrajina, od Putina dobija korpu.

Jer, ruski predsjednik nastavlja da gasovod Severni tok 2 predstavlja kao „čisto ekonomski projekat”. U redu. I Merkelovoj je trebalo godina da javno prizna da taj gasovod – koji će da se izgradi da bi zaobišao Ukrajinu kao tranzitnu zemlju – ima političku dimenziju.

Putin je rekao da se mogu naći „druge” oblasti ekonomske saradnje. Kako da ne! EU je u svakom slučaju protiv, a SAD u fioci već imaju sankcije protiv tog gasovoda.

Tako stižemo do nevidljivog trećeg u ovom političkom odnosu. Jer, otkako Donald Tramp politički žari i pali, odnosi sa Moskvom odjednom ne izgledaju tako loše. A bili su stvarno loši.

Od aneksije Krima od strane Moskve, baš je Merkelova uvek bila ta koja je organizovala zajedničke evropske sankcije protiv Rusije. Ali od kako je Tramp na vlasti, obje strane su iznenada shvatile da su ta loša vremena – u stvari bili dobri stari dani pouzdanih pozicija. Jasni frontovi su sami po sebi postali vrijednost.

Rusko uplitanje u američke izbore, moguće učešće Moskve u slučaju Skripalj u Velikoj Britaniji, to sad nije važno – Rusija i Njemačka su jedna drugoj potrebne. Zajedno treba spriječiti najgore, kao što je konačni kraj nuklearnog sporazuma sa Iranom.

U Berlinu se odavno priznaje da se situacija u Siriji može stabilizovati samo uz pomoć Moskve. Možda čak i uz učešće vladara Asada.

Putin je odmah dao do znanja da to neće biti jeftino za Njemačku – onda kada je govorio o važnosti učešća u humanitarnoj pomoći kako bi se omogućio povratak izbjeglica, a zatim konkretno o snabdjevanju vode i grejanja, odnosno rekonstrukcije infrastrukture.

Njih dvoje se dobro poznaju i u javnosti je dovoljno da neke stvari samo nagoveste. A onda, iza zatvorenih vrata, pa mnogi dugogodišnji partneri se onda opuste i krenu sa drvljem i kamenjem.