Nedavni susret predsjednika Aleksandra Vučića sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom u Njujorku ponovo je otvorio pitanje neophodnosti usklađivanja spoljne politike Srbije sa politikom EU. Sekretar Pompeo je, saopštava Stejt department, tom prilikom “ohrabrio Srbiju da se usredsredi na svoj strateški cilj, a to je članstvo u EU”. Takođe, srpskom predsjedniku je sugerisano da Beograd što prije obnovi dijalog sa Prištinom. Predsjednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković u intervjuu za Pobjedu podsjeća da je sastanak predsjednika Vučića i sekretara Pompea ugovorio srpski lobista i bivši britanski premijer Toni Bler.

Ona dodaje da je i taj “suštinski nebitan” susret predsjednik Vučić iskoristio kako bi javnosti u Srbiji “pokazao koliko je važan”.

“Uostalom, sekretar Pompeo Vučića nije primio u svom kabinetu u Vašingtonu, nego na ‘neutralnom terenu’, u UN u Njujorku”, kaže Trajković.

U saopštenju Stejt departmenta se kaže da je sekretar Pompeo ohrabrio Srbiju da “obnovi pregovore sa Kosovom o postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, koji vodi uzajamnom priznavanju”. U ovoj poruci ne vidite ništa bitno?

TRAJKOVIĆ: Ne, jer nije rečeno ništa novo. Znamo šta podrazumeva “pravno obavezujući sporazum” o kojem govori sekretar Pompeo. I države Kvinte nedavno su poslale gotovo identičnu poruku, koja uključuje zahtev da, nakon vanrednih parlamentarnih izbora 6. oktobra, Priština konačno ukine takse na robu iz Srbije i BiH.

Istovremeno, zemlje Kvinte traže da Srbija prekine lobiranje oko povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, što Beogradu očito ne pada na pamet.

TRAJKOVIĆ: I beogradskoj i prištinskoj strani odgovara da se dijalog produži unedogled. To odgovara i Rusiji, čiji uticaj nije ograničen samo na Srbiju, nego i na neke albanske političare u Prištini.

Na koje?

TRAJKOVIĆ: Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) formirana je na marksističko-lenjinističkim idejama. Ta vojska, čiji je ideolog Adem Demaći, bila je pod velikim uticajem Rusa i ruskih službi. Ko je u to vreme vodio OVK Hašim Tači. Pored ostalih, i na njega mislim kada govorim o ruskom uticaju. Rusko-albanske veze nisu od juče. Ambasada Rusije, na primer, često organizuje školovanja mladih Albanaca u Moskvi.

Kada govorite o istorijskim vezama, mislite na SSSR i Albaniju Envera Hodže?

TRAJKOVIĆ: Naravno. Te se istorijske veze pokušavaju zakamuflirati članstvom Albanije u NATO ili američkom bazom Bondstil na Kosovu. Ipak, stvari nisu crno-bele. Pa, Edi Rama, Viktor Orban, Aleksandar Vučić, čak i Bojko Borisov, zajedno sa nekim znamenitim Rusima, česti su gosti Redžepa Erdogana.

Pitali ste zašto Beograd ignoriše poruke zemalja Kvinte i nastavlja sa lobiranjem. Vučiću je jasno da je EU daleko, da je “na dugom štapu”; zato radi šta hoće. Zapad se zbog toga previše ne uzbuđuje, svestan da je, tokom pregovora u Briselu, gotovo celokupno vlasništvo države Srbije na Kosovu Vučić preneo na institucije u Prištini. Drugim rečima, prostor Kosova na kojem su Srbi većina, Vučić je potpuno institucionalno integrisao i na taj način suštinski zaokružio kosovsku državnu nezavisnost. To su činjenice. Međunarodna zajednica sada očekuje da predsednik Srbije ozvaniči to što je uradio, odnosno da iz Ustava Srbije izbaci preambulu koja se odnosi na Kosovo. Bio bi to tek korak do članstva Kosova u UN.

Očekujete li da vlast Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, ali i formalno opoziciona Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja podrže promjenu Ustava?

TRAJKOVIĆ: Ne verujem da bi partije koje ste naveli pružile bilo kakav otpor Vučićevoj nameri da promeni Ustav Srbije i da prizna nezavisnost Kosova. Uostalom, Vučić veoma dobro zna cenu i Dačićevih socijalista i Šešeljevih radikala, ali i ostalih formalnih i neformalnih članica koalicije na čijem je čelu. U ovom momentu promeni Ustava protive se Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i deo opozicije.

Ima li među proevropskom opozicijom stranaka koje bi podržale potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma Srbije i Kosova?

TRAJKOVIĆ: Mislim da ima. I Zapadu i Vučiću veoma je stalo da opoziciju sledeće godine natera da izađe na parlamentarne izbore: tako bi dobio legitimitet da završi započeti posao. Kako sada stvari stoje, mislim da je opozicija bliža bojkotu nego izlasku na izbore pod ovakvim uslovima. Međutim, to nije jedini problem predsednika Srbije, koji se trenutno nalazi u veoma nezavidnoj situaciji.

Zašto?

TRAJKOVIĆ: Zato što je pod sve snažnijim pritiskom i Rusije i SAD da se konačno izjasni o tome kuda će Srbija na Istok ili na Zapad. Kraj je tolerisanju politike “sedenja na dve stolice”.

Novi američki ambasador u Beogradu bi mogao dodatno da zaoštri stvari i da od političkih predstavnika vlasti i opozicije traži da jasno “zauzmu stranu”. Istovremeno, novi ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko iz zemlje u kojoj službuje, iz Srbije, vodi otvorenu antiameričku kampanju, ne prezajući, pritom, od namere da u borbi za očuvanje ruskog uticaja na Balkanu dodatno instrumentalizuje ne samo Srbiju, nego i Srbe koji žive u državama regiona. Nažalost, politička vodstva Srba u Crnoj Gori, u BiH, u Hrvatskoj, u Severnoj Makedoniji prihvataju ulogu faktora destabilizacije društava čiji su građani. Nastavi li se ova ruska igra, i Srbija i Srbi mogli bi se suočiti sa potpunom izolacijom.

Kakvom izolacijom?

TRAJKOVIĆ: Kao faktoru destabilizacije Zapadnog Balkana, Srbiji i Srbima bi se mogla ograničiti ne samo trgovinska razmena, nego i obična građanska komunikacija sa zemljama regiona. S obzirom na to da, zbog izvesnih obaveza koje ima prema Ruskoj Federaciji, Vučić nastavlja sa politikom pogubnom po Srbiju, Srbe i srpske interese…

Kakve obaveze ima predsjednik Vučić?

TRAJKOVIĆ: Ako uzmemo u obzir Vučićevu biografiju, ali i činjenicu da je Rusija zemlja sa veoma snažnim bezbednosnim sistemom, teško je poverovati da predsednik Srbije nije pod “ruskom obradom”.

Zašto u tom kontekstu pominjete biografiju predsjednika Vučića?

TRAJKOVIĆ: Zato što je reč o čoveku koji služi ruskim interesima. Čak se i Vučićeva navodna evropska politika vodi uz saglasnost Rusije.

“Iako je ranije bilo “Vučiću ne možemo da garantujemo ulazak u Evropu 2025. godine”, sad čujete drugačije. Za neke stvari za koje su nam ranije govorili da ne možemo da ih dobijemo, već danas sam siguran da možemo”, rekao je nedavno predsjednik Srbije. Teško da Moskva dijeli ovaj evrooptimizam predsjednika Vučića.

TRAJKOVIĆ: Vučiću ne verujem ni reč! Već sam Vam rekla da je predsednik Srbije u veoma teškoj situaciji. Sa jedne strane trpi pritisak Rusije da ispuni ono na šta se obavezao; sa druge, svestan je da ni jedan projekat u regionu, uključujući sporazum Beograda i Prištine, ne može biti potpisan ukoliko Srbija ne postane deo zapadnog bezbednosnog sistema, odnosno ukoliko ne prihvati članstvo u NATO. Zar neko zaista misli da će NATO bilo kome prepustiti i metar kosovske zemlje?! Neće.

Pored ostalog i zato što zna da Kosovo danas predstavlja konstantni bezbednosni rizik, pre svega u smislu jačanja muslimanskog ekstremizma, koji, u odnosu na prioritet svog širenja, čak i granice stavlja u drugi plan.

Da ima hrabrosti, da ima pameti, Srbija bi, tokom pregovora sa Prištinom, pokušala da sebi osigura članstvo u NATO. Tim pre što je okružena članicama NATO i njena budućnost je, sviđalo se to nekome ili ne, unutar saveza ko ji jedini garantuje nepovredivost granica i mir u regionu. Prioritet Srbije u ovom momentu nije članstvo u EU, nego u NATO.

Zaista mislite da u Srbiji postoji ozbiljnija politička snaga koji bi se usudila da promoviše ulazak Srbije u NATO

TRAJKOVIĆ: Zapad je na Balkanu uvek pronalazio hrabre i ozbiljne političare spremne da, u interesu stabilnosti i bezbednosti sopstvene zemlje, afirmišu vrednosti zapadne civilizacije. Vučić nema ni snage ni hrabrosti da se odvaži na takav korak. Ponavljam: njegove obaveze prema Rusiji duboke su i skrivene od javnosti; plašim se da se uskoro ne udavi u svojoj mutnoj politici i mutnim odlukama.

Ako predsjednik Vučić, kako kažete, nije političar koji će uvesti Srbiju u NATO, znači li to da Zapad kreće u potragu za liderom koji to smije i hoće?

TRAJKOVIĆ: Nažalost, danas ćete teško i unutar srpske opozicije naći relevantnog političara koji bi se usudio da tu temu stavi na dnevni red. Kao najjača opoziciona grupacija, Savez za Srbiju bi, vodeći računa o interesima svoje zemlje, morao o tome da razmisli.

Govoreći o pregovorima Beograda i Prištine, predsjednik Vučić je kazao da nikada neće prihvatiti sporazum u kojem će “Albanci dobiti sve a Srbi ništa“. Što to znači?

TRAJKOVIĆ: Znači nastavak boljševičko-ćosićevske politike “razgraničenja”, odnosno “podele” Kosova. Preteći da neće prihvatiti sporazum po kojem će Albanci dobiti sve a Srbi ništa, Vučić ustvari moli Zapad da mu pomogne da pred Srbima opere obraz obmanama da je u pregovorima ipak nešto dobio. A nije! Dao je sve i sada pokušava da se izvuče tražeći razgraničenje, koje suštinski znači korekciju granica unutar određenih kosovskih sela. Sa druge strane, podela koju predlaže Tači ozbiljniji je projekat u smislu realizacije ideje velike Albanije, time i destabilizacije regiona. Ma koliko se trudila, zaista ne znam gde je u tome Vučić prepoznao interes Srbije. Vučić i Tači neće se odreći svojih nauma sve dok imaju institucionalnu mogućnost da međusobno pregovaraju. Tači odavno zagovara projekat etnički čiste teritorije, što je, na kraju, kao komandant OVK, pokušao i da ostvari. Taj projekat podrazumeva Kosovo bez Srba. Čudno je, kažem, to što se Vučić zakačio za podelu, koja je duboko antisrpski projekat.

Očekujete li da, nakon vanrednih parlamentarnih izbora 6. oktobra, nova vlada Kosova nastavi pregovore sa Srbijom?

TRAJKOVIĆ: Očekujem. Beograd ponavlja da je uslov za nastavak pregovora ukidanje taksi na robu iz Srbije i BiH. Taj će uslov biti ispunjen.

Hoće?

TRAJKOVIĆ: Naravno. Od ukidanja te mere zavisi hoće li nova kosovska vlada dobiti podršku SAD. Sećate li se koliko se samo Ramuš Haradinaj protivio demarkaciji granice sa Crnom Gorom? Ipak, čim je njegova vlada formirana, Haradinaj je shvatio da je demarkacija uslov da ga SAD podrži, pa je bez zadrške požurio da obavi zadatak. Isto će se dogoditi nakon 6. oktobra. Naprosto, narodi smo koji reaguju samo na pritisak.

Ako predsjednik Vučić kaže da nikada neće prihvatiti da Albanci dobiju sve a Srbi ništa, što mislite da bi u smislu postizanja sporazuma mogla biti mjera kompromisa nove kosovske vlade?

TRAJKOVIĆ: Bojim se da će politički lideri takozvane ratne opcije na Kosovu svoju politiku morati da usaglase sa činjenicom da je tužilac u kosovskom Specijalnom sudu za ratne zločine Amerikanac, u čijim su rukama dokazi o zločinima Albanaca nad Srbima. I Rusija poseduje značajne dokaze o trgovini organima, što takođe ne bih zanemarila. U tom smislu verujem da će nova kosovsku vlada morati da pristane na neki kompromis. Kakav, to ćemo tek da vidimo.

S obzirom na to da albanska politička elita ne prihvata ni Tačijevu ideju podele, a ni razgraničenje, novi saziv Skupštine Kosova mogao bi da pokrene pitanje smene Hašima Tačijasa mesta predsednika i da na taj način na tu temu stavi tačku. Naravno, smena Tačija ne bi odgovarala Vučiću.

Zašto ne bi?

TRAJKOVIĆ: Zato što se Vučić i Tači međusobno odlično razumeju, odlično sarađuju. Zahvaljujuči potpredsedniku Srpske liste Milanu Radoičiću, Vučić održava bliske veze i sa Ramušem Haradinajem. P

Osnovni sud u Prištini nedavno je raspisao potjernicu za Milanom Radoičićem zbog sumnje da je umiješan u ubistvo Olivera Ivanovića.

TRAJKOVIĆ: Prištinski sud je dokumentaciju prosledio UNMIK-u i tražio od njih da za Radoičićem raspišu međunarodnu poternicu. Poternice te vrste nisu “rekla-kazala”, već konkretni dokazi koji su, zbog veze Radoičića sa vrhom vlasti u Prištini, do sada bili blokirani. Deblokada predmeta rezultat je pritiska međunarodne zajednice, ali i činjenice da su ubistvo Olivera Ivanovića ispitivali britanski, američki i nemački istražitelji.

Kako je Beograd reagovao na raspisivanje potjernice za svojim povjerenikom za sjever Kosova?

TRAJKOVIĆ: Beograd konstantno brani Radoičića, pa poternicu tumači kao pokušaj slabljenja Srba uoči vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu. Što je ko je šta. Da sam na Vučićevom mestu, Radoičića bih podstakla da se odazove pozivu suda i tako dokaže svoju nevinost. Time bi sa Srpske liste bila skinuta hipoteka bratoubilaštva; istovremeno, Beograd bi sa sebe skinuo sumnju umešanosti u taj zločin i pokazao da politička likvidacija Olivera Ivanovića nije izvršena uz njihovo znanje i saglasnost. Vučićev interes bi, dakle, morao biti privođenje Radoičića, ne zaštita. Ipak, on ga i dalje brani.

Zašto ga toliko brani?

TRAJKOVIĆ: Možda zato što zna da mafijaški sistem na Kosovu kojem Radoičić pripada Beogradu obezbeđuje sigurne glasove u opštinama u kojima su Srbi većina; istovremeno, obezbeđuje mu novac dobijen bliskom saradnjom srpsko-albanske mafije.

Da li Vaše tvrdnje dovodi u pitanje činjenica da predsjednika Vučića snažno podržava supruga Olivera Ivanovića?

TRAJKOVIĆ: Milenine izjave drastično odudaraju od izjava Oliverove dece, brata, sestre, bratanaca… Nije nepoznat slučaj da tajna služba uđe u porodicu i da vrbuje nekog njenog člana. Verujem da je gospođa koju pominjete žrtva velike igre bezbednosnih službi, bez obzira na to da li u njoj učestvuje svesno ili nesvesno, voljno ili nevoljno. Pomoću Milene služba pokušava da opere ono što se ne može oprati. Sa druge strane, možda žena to radi zato što je uplašena za svoju i za bezbednost svog deteta. Ne znam, dakle, koji su joj motivi.

Sudeći po onome što sam čula od Oliverovih bliskih rođaka, porodica Ivanović veoma je rano shvatila da ima posla sa osobom koja je vrbovana i koja službi daje određene informacije. Zato je, u vreme dok je Oliver Ivanović bio zatvoren, njegova porodica zahtevala da se njihove posete razdvoje od Mileninih kako neke informacije ne bi curele.

Više puta ste rekli da je Oliver Ivanović bio veoma upućen u pitanja koja se odnose na sferu bezbjednosti. Kako je onda moguće da nije znao ono što su, kako kažete, znali članovi njegove porodice?

TRAJKOVIĆ: Oliver je bio emocionalno vezan za Milenu, naročito za njihovog sina Bogdana. Možda je znao, ali je u jednom momentu procenio da će biti bolje ako ćuti kako bi, kroz razgovore sa Milenom, saznao šta drugu stranu interesuje. Oliver je bio u zatvoru, u veoma teškoj, gotovo bezizlaznoj situaciji. Ko zna sa kakvim se sve dilemama i demonima suočavao.

Mislite li da će ubice Olivera Ivanovića biti pronađene i procesuirane?

TRAJKOVIĆ: Vučić veoma dobro zna koliko materijala o tom ubistvu poseduju zemlje Kvinte, što može uticati ne samo na njegovu političku budućnost, nego i na njegovu krivičnu odgovornost. Od Vučića, koji je višestruko ucenjena ličnost, zavisiće da li će Oliverove ubice i nalogodavci biti pronađeni. Iako se o tom zločinu već dosta zna, iako su mnoge stvari istražene, Vučić se poziva na izveštaj sa poligrafa, što je smešno, i nastavlja da brani Radoičića. Da sam Radoičić, veoma bih se zabrinula.

U kom smislu?

TRAJKOVIĆ: U bezbednosnom. Jer čudna je tolika podrška, znate. Dalje ne bih objašnjavala. Ali bih se, kažem, zabrinula.

Jeste li zabrinuti za sebe?

TRAJKOVIĆ: Navikla sam da budem Vučićeva meta. Možda bi to čak pomoglo da se neke stvari reše.

Kada kažete TO, na što tačno mislite?

TRAJKOVIĆ: Ako mi se bilo šta dogodi, za to će biti odgovoran Aleksandar Vučić. On, njegovi saradnici i njegovi mediji koji me dnevno sataniziju, proganjaju, prete. Tvrde da sam podržavalac nezavisnog Kosova, iako i Srbi i Albanci i međunarodna zajednica veoma dobro znaju da sam se toj ideji od prvog dana veoma direktno i veoma otvoreno suprotstavljala. Zao mi je samo moje porodice, moje dece. Oni su najveće žrtve.

DSK ima realnu šansu da bude stožer nove vlade Kosova

Ko će formirati vladu na Kosovu nakon izbora 6. oktobra, što mislite?

TRAJKOVIĆ: Najstabilniji je Demokratski savez Kosova (DSK) pokojnog Ibrahima Rugove, na čijem je čelu bivši premijer Isa Mustafa. Oni imaju realnu šansu da nakon izbora budu stužer nove vlade. Što je dobro. Jer, za razliku do partija koje su stvorile ratne vođe OVK, DSK nema hipoteku zločina, uništavanja srpskih crkava i manastira, rušenja spomenika i sl. Nažalost, još od izbora na koje smo mi Srbi izašli kao koalicija Povratak, Beograd insistira na partnerstvu ne sa DSK, nego sa Hašimom Tačijem. To je rđav kontinuitet. Naime, upravo je ,,ratna vlada“ odgovorna za to što se danas sa Kosova ne iseljavaju samo Srbi, nego i Albanci, koji se odriču kosovskog državljanstva. Veliko je siromaštvo, nepotizam, korupcija, kriminal… Ljudi beže, šapućući da im je život bio mnogo lagodniji pod Slobodanom Miloševićem, pod „okupacijom Beograda“, nego pod „ratnom vladom“ nekadašnjih vođa i pripadnika OVK.

Pokušaću da izađem na izbore 6. oktobra

Što očekuje Srbe na Kosovu nakon 6. oktobra?

TRAJKOVIĆ: Vučić će pokušati da po svaku cenu obezbedi nastavak kontrole vlasti na Kosovu na sva tri nivoa: lokalnom, srednjem i centralnom. Rezultati te politike su takođe pogubni: Srbi žive u strahu od srpske mafije, beže, iseljavaju se; ta ih politika konfrontira sa SPC, koja je, za razliku od nekih drugih eparhija u SFRJ, uvek ostajala sa svojim narodom. Beograd i ovoga puta priželjkuje jednopartijske izbore, na kojima bi učestvovala samo Srpska lista, koja je, podsećam, bila jedini kandidat i na nedavno završenim lokalnim izborima. Ostale srpske partije nisu smele ni da se prijave.

Zašto?

TRAJKOVIĆ: Zašto?! Zato što bi ih Vučićeva propaganda odmah proglasila za izdajnike i saradnike Tačija i Haradinaja. Pored toga, ne zaboravite da su se na izborima na severu Kosova do sada kandidovala dvojica političara koja nisu bila deo Srpske liste. Obojica su pretrpela beogradski medijski i politički linč i obojica su mrtva! Jedan je Dimitrije Janićijević, drugi je Oliver Ivanović. Uprkos svemu, pokušaću da izađem na izbore 6. oktobra. Vučiću se mora oduzeti makar deo apsolutne vlasti koju ima. To je za kosovske Srbe trenutno najvažniji zadatak.