Kako piše BBC, Gugl je priznao da je njegov sistem ranog upozorenja na zemljotrese propustio da upozori ljude tokom smrtonosnog zemljotresa u Turskoj 2023. godine.

Deset miliona ljudi na 150 kilometara od epicentra moglo je da dobije Guglovo upozorenje najvišeg stepena, dobijajući i do 35 sekundi prednosti da se nađu na sigurnom.

Umjesto toga, za prvi zemljotres jačine 7,8 poslato je svega 469 upozorenja da se „preduzmu mjere“.

Iz Gugla su za rekli da je pola miliona ljudi dobilo upozorenje nižeg stepena, namijenjeno za „lakše potrese“ i da ono ne uzbunjuje korisnike na isti alarmantan način.

Tehnološki gigant je za BBC prethodno rekao da je sistem „imao dobar učinak“.

Sistem funkcioniše na Android-ovim uređajima, koji čine više od 70 odsto telefona u Turskoj.

Više od 55.000 ljudi poginulo je kad su 6. februara dva snažna zemljotresa pogodila jugoistočnu Tursku, a više od 100.000 njih je bilo povrijeđeno.

Mnogi su spavali u zgradama koje su se srušile oko njih kad su započeli potresi.

Guglov sistem ranog upozorenja bio je funkcionalan i aktivan na dan zemljotresa, međutim, potcijenio je koliko su snažni bili ti zemljotresi.

„Nastavljamo da unapređujemo sistem na osnovu onoga što naučimo iz svakog zemljotresa“, izjavio je portparol Gugla.

Kako radi sistem?

Guglov sistem, nazvan Android-ova upozorenja na zemljotrese (AEA), može da detektuje potrese iz ogromnog broja mobilnih telefona koji koriste Android-ov operativni sistem.

Zato što se zemljotres kreće relativno sporo kroz zemlju, to pruža priliku da se pošalju upozorenja.

Guglovo najozbiljnije upozorenje zove se „preduzmite mjere“, koje pokreće glasan alarm na korisnikovom telefonu, nadjačavši čak i funkciju „ne uznemiravaj“ na njemu, i prekriva čitav njihov ekran.

To je upozorenje koje bi trebalo da bude poslato ljudima kad se registruju snažniji potresi koji bi mogli da ugroze ljudski život.

AEA ima i jedno manje ozbiljno upozorenje, „budite upozoreni“, čija je namjena da obavijesti korisnike na potencijalno lakše potrese, što je upozorenje koje ne nadjačava uređaj kad je namešten na režim „ne uznemiravaj“.

Uzbuna „preduzmite mjere“ bila je od posebno velike važnosti u Turskoj zbog katastrofalnih razmjera potresa i zato što je prvi zemljotres udario u 04.17, kad su mnogi korisnici spavali.

Samo bi ih ozbiljnije upozorenje probudilo iz sna.

U mjesecima nakon zemljotresa, BBC je želio da razgovara sa korisnicima koji su dobili ovo upozorenje – isprva u namjeri da demonstrira efikasnost ove tehnologije.

Ali uprkos tome što su razgovarali sa ljudima u mjestima i gradovima širom zone udara, tokom perioda od više mjeseci, nisu mogli da pronađu nikoga ko je dobio ozbiljniju notifikaciju „preduzmi mjere“ prije nego što je udario zemljotres.

Objavili su njihove nalaze kasnije iste godine.

„Ograničenja“

Guglovi istraživači pisali su u naučnom časopisu Sajens o tome šta je pošlo po zlu, navodeći „ograničenja u algoritmima detektovanja“.

Za prvi zemljotres, sistem je procijenio potrese na između 4,5 i 4,9 jačine na skali magnitude potresa (MMS), a zapravo su bili 7,8.

Drugi jači zemljotres kasnije toga dana takođe je bio potcijenjen, kada je sistem poslao upozorenja „preduzmite mjere“ na 8.158 telefona i notifikacije „budite upozoreni“ za nešto manje od četiri miliona korisnika.

Poslije zemljotresa, Guglovi istraživači su promijenili algoritam i ponovo simulirali prvi zemljotres.

Ovaj put je sistem generisao deset miliona upozorenja „preduzmite mjere“ za one koji su bili najugroženiji i još 67 miliona notifikacija „budite upozoreni“ za one koji žive dalje od epicentra.

„Svaki sistem ranog upozorenja na zemljotrese muči se sa istim izazovom – podešavanjem algoritma na događaje krupne magnitude“, rekli su iz Gugla za BBC.

Ali Elizabet Redi, docentkinja Škole za rudarstvo u Koloradu, kaže da je zabrinjavajuće što je prošlo više od dvije godine da bi se došlo do ove informacije.

„Zaista sam nezadovoljna što je trebalo toliko mnogo vremena. Ne govorimo o nekom malom događaju – ljudi su poginuli – a nismo vidjeli učinak ovog upozorenja onako kako bismo željeli“, rekla je ona.

Gugl kaže da je sistem zamišljen da bude suplementaran i da nije zamjena za nacionalne sisteme.

Međutim, neki naučnici se brinu da zemlje polažu previše vjere u tehnologiju koja nije do kraja isprobana.

„Mislim da je od apsolutne važnosti biti transparentan u vezi s tim koliko dobro on funkcioniše. Da li bi neke zemlje računale na to da Gugl to već ionako radi, pa onda mi ne moramo?“, rekao je za BBC Harold Tobin, direktor Seizmičke mreže Pacifičkog sjeverozapada.

Guglovi istraživači kažu da je analiza nakon događaja unaprijedila sistem – AEA je slao upozorenja u 98 zemalja.

BBC je pitao Gugl kako se AEA ponašao tokom zemljotresa iz 2025. godine u Mjanmaru, ali tek treba da dobije odgovor na to.