Video
Univerzitet je dronove razvio zajedno s kompanijom Xi'an Tianhe Maritime Technologies, a test je prema pisanju South China Morning Post-a, održan u bazenu dugom 50 i širokom 20 metara.
Prema saopštenju univerziteta, vozila tipa TH-618 u vodu su spuštana jedno po jedno, a zatim su prešla u potpuno autonomni režim. Svaki dron se oslanjao na vizuelnu percepciju u stvarnom vremenu kako bi samostalno održavao formaciju, a roj je za 34 minuta preplovio unaprijed zadatu rutu dužu od 500 metara, prenosi Klix.
Univerzitet ističe da pod vodom nema bežičnog signala za prenos komandi, ni satelitske navigacije za korigovanje kursa, a plovidbu dodatno otežavaju visok pritisak i slaba vidljivost. Usklađena plovidba desetina ili stotina vozila zbog toga je, kako navode, dugo bila jedan od ključnih problema u oblasti podvodne opreme, a stabilna plovidba roja od stotinu vozila predstavlja iskorak za bespilotne podvodne sisteme.
Dron TH-618 dug je 61,5 centimetara, širok 20 i visok 28 centimetara, a težak 5,14 kilograma, pa ga u vodu može spustiti jedna osoba. Maksimalni domet mu je 30 kilometara.
Iz kompanije Tianhe navode da bi ovakvi rojevi mogli služiti za pregled podvodne infrastrukture poput gasovoda i za mapiranje morskog dna, prenosi američki tehnološki portal Engadget.
Engadget podsjeća i da je američka vlada univerzitet označila kao developera tehnologija za kinesku vojsku, dok je partnerska kompanija dio odbrambene firme Xi'an Tianhe Defense Technology.
Ipak, test u bazenu još je daleko od dokaza da bi ovakvi rojevi mogli raditi na otvorenom moru, ali pokazuje u kojem smjeru Kina razvija podvodne dronove.
Preporučeno
