Video
Upravo tom logikom vodila se grupa softverskih inženjera koji tvrde da su ostali bez posla nakon što su njihove kompanije odlučile da ljudske radnike zamijene vještačkom inteligencijom. Umjesto da se dugo ljute na bivše poslodavce, odlučili su da im uzvrate na nešto kreativniji način.
Napravili su OpenExecutive, AI sistem koji je zamišljen da obavlja posao izvršnog direktora, a potencijalno i čitavog rukovodstva kompanije, piše TechRadar, prenosi Trender.
„Posao se odvija non-stop. Liderstvo ne može da prati taj tempo”, poručuje promotivni video projekta, dok u pozadini svira gotovo karikaturalno optimistična korporativna muzika.
Direktor kao svojevrsni AI CEO
Autori OpenExecutive opisuju kao „višeg savjetnika sa znanjem na nivou Harvard MBA programa”. Koliko je to ozbiljna kvalifikacija, vjerovatno zavisi od toga koliko vjerujete Harvard MBA diplomi.
Sistem je napravljen korišćenjem nekoliko AI modela kompanije Anthropic. Podrazumijevano koristi Claude Sonnet 4.6, dok je snažniji Claude Opus 4.7 rezervisan za zadatke koji zahtijevaju „duboko rezonovanje”.
OpenExecutive zapravo okuplja osam AI agenata, od kojih je svaki zadužen za određenu rukovodeću funkciju, od direktora za strategiju i finansije do šefa ljudskih resursa. Zajedno funkcionišu kao jedna objedinjena „izvršna ličnost”, odnosno svojevrsni AI CEO.
Sistem može da uči iz internih dokumenata kompanije, kao i da pamti sopstvene preporuke i ranije odluke. Dakle, ima nešto što bi moglo da se nazove organizacionim pamćenjem, osobinom koju, uz malo zlobnosti, nije uvijek lako pripisati ni ljudskim direktorima.
Pošto je OpenExecutive otvorenog koda, svako može da zaviri u njegov rad.
Može li AI zaista da zamijeni direktora?
Vjerovatno ne još.
Biti direktor kompanije podrazumijeva mnogo više od donošenja odluka na osnovu podataka. Tu su odgovornost, procjena ljudi, pregovori, političke igre, reputacioni rizik i, što je najvažnije, odgovornost za posljedice sopstvenih odluka.
Dobro, ovaj posljednji dio možda nije najbolji argument u korist ljudskih direktora.
Ali upravo tu nastaje zanimljiv paradoks.
Kada kompanije radnicima objašnjavaju da je AI efikasniji, brži i jeftiniji, isti argument može se primijeniti i na rukovodstvo. Ako postoji sistem koji može da analizira podatke, donosi odluke i vodi različite sektore kompanije bez plate, godišnjeg odmora, štrajka ili zahtjeva za povišicu, zašto bi direktor bio izuzetak?
Naravno, realnost je komplikovanija. Ali ako je logika „AI može da radi posao bolje od čovjeka” dovoljno dobra za zaposlene, teško je objasniti zašto prestaje da važi na spratu iznad njih.
Direktori već prave svoje AI nasljednike
Ipak, ideja da vještačka inteligencija može da pomogne direktorima nije toliko radikalna koliko zvuči.
Direktor Meta-e Mark Zakerberg, na primjer, navodno razvija AI agenta koji bi mu pomagao u obavljanju direktorskih zadataka. Istovremeno, kompanija radi i na fotorealističnom AI klonu samog Zakerberga, koji bi mogao da bude virtuelno prisutan širom kompanije.
To bi mogla da bude samo priča o tome kako AI pomaže ljudima da postanu efikasniji.
A mogla bi da bude i početna scena mnogo zanimljivijeg scenarija. Direktori prvo naprave AI koji im pomaže u poslu, zatim AI počne da radi njihov posao, a onda jednog dana ljudi shvate da je kompanija odlučila da više nema potrebe za direktorom.
Uostalom, upravo tako je počela priča koju danas pričamo o mnogim drugim zaposlenima.
Samo što se ovog puta pitanje ne postavlja radniku za tastaturom, već čovjeku u fotelji na vrhu kompanije.
Preporučeno
