Jedno od ključnih pitanja biće hoće li se nasilje pogoršati, čime bi se dodatno zamaglila granica između protesta i nereda, te hoće li Makronova vlada dodatno pojačati policijski odgovor, piše Associated Press.

Prema riječima ministra unutrašnjih poslova, policija je prošle sedmice uhapsila više od 5000 ljudi, od kojih je 85 odsto maloljetnika. Povrijeđene su stotine ljudi. Jedan od ključnih testova izdržljivosti i privlačnosti pokreta biće u utorak, kada uticajni sindikat CGT poziva i radnike da izađu na proteste.

Učenički sindikat iznio niz zamjerki

Prema tvrdnjama učeničkog sindikata, koji je jedan od glavnih organizatora pokreta, učenici su frustrirani zbog propadajuće infrastrukture, prenatrpanih učionica, preopterećenih rasporeda, manjka nastavnika i ostalog osoblja te nedovoljnog finansiranja škola.

Neki takođe traže ukidanje državnih platformi putem kojih se obavlja prijava za visoko obrazovanje i fakultete, jer smatraju da sprovode nepravednu selekciju.

„Nismo loše obrazovani, samo nas niko ne sluša“, pisalo je ove sedmice na transparentu ispred škole u Seine-Saint-Denisu, radničkom predgrađu sjeverno od Pariza koje je jedno od žarišta protestnog pokreta.

Profesorica: Uslovi više nijesu onakvi kakvi su bili za nas

Učenici iz različitih djelova zemlje žalili su se da se tokom ljetnjih toplotnih talasa kuvaju u učionicama bez klima-uređaja, dok se zimi smrzavaju. Francuski mediji objavljivali su snimke pacova koji trče po školama, urušenih plafona, curenja vode, razbijenog namještaja i drugih problema u dotrajalim školskim zgradama.

„Javnost mora znati da uslovi za školovanje više nijesu onakvi kakvi su bili za nas. Situacija se znatno pogoršala“, kazala je Sophie Bordy, 50-godišnja profesorica književnosti iz Pariza.

„Učionice nemaju ventilaciju i jedva možemo otvoriti prozore“, rekao je za New York Times 15-godišnji Issam Makhloufi, učenik srednje škole Rosa Parks u Saint-Denisu.

Ipak se više izdvaja za škole nego za odbranu

Izvor: REUTERS/Tom Nicholson/File Photo

Učenici tvrde da postoji nejednakost u obrazovanju, odnosno da učenici iz zapostavljenih četvrti nemaju jednako kvalitetnu nastavu, uslove i mogućnosti napredovanja, uprkos obećanju sadržanom u francuskom nacionalnom motu: „Sloboda, jednakost, bratstvo“.

Na transparentima koje su nosili prvi demonstranti u Créteilu pisalo je „Previše nejednakosti, zgroženi smo“, „Obrazovanje je pravo, a ne privilegija“ i „Oprostite što smetamo, ovo je za našu budućnost“.

Ipak, izdvajanja za obrazovanje jedan su od najvećih troškova u državnom budžetu koji Makronova vlada predlaže za 2027. godinu. Za škole je predviđeno 65,5 milijardi eura (74 milijarde dolara), što je više od 63,4 milijarde eura predviđenih za odbranu.

Učenici se žale i na dugo trajanje nastave. U srednjim školama nastava često počinje u 8 sati ujutro i može trajati do ranih večernjih sati. Prema podacima Evropske unije, francuski srednjoškolci imaju jedan od najvećih brojeva obaveznih časova nastave u Evropi. „Više viđam nastavnike nego svoju porodicu“, pisalo je na transparentu jedne djevojke koju je fotografisao list Le Parisien.

Makron se više ne može kandidovati

Sindikalne organizacije i ljevičarske stranke iskoristile su proteste kao priliku za širi izraz nezadovoljstva, u trenutku kada francuski predsjednik Emanuel Makron, koji se zbog ograničenja mandata više ne može kandidovati, ulazi u završnicu svog predsjedničkog mandata.

„Javni obrazovni sistem nakon deset godina Emanuela Makrona u katastrofalnom je stanju. Nedostaje mu sve“, rekla je Sophie Vénétitay, čelnica sindikata nastavnika koji se pridružio protestima učenika, tokom jednog od nedavnih protestnih marševa.

Zapaljena škola, kamenovano vatrogasno vozilo, napadi na policajce…

Mnogi protesti počeli su mirno, ali su eskalirali kada su demonstranti počeli ispaljivati pirotehnička sredstva te napadati škole i drugu infrastrukturu, što je, prema riječima zvaničnika, prouzrokovalo štetu vrijednu nekoliko miliona eura.

Stotine škola pogođene su nedavnim blokadama, rekli su zvaničnici, a njihov broj raste kako se protesti iz pariških predgrađa šire na Marsej, Lion i druge gradove.

Policija je u četvrtak uhapsila gotovo 2000 ljudi, a u petak više od 1700, izjavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Laurent Nuñez za BFMTV. Organizacije za zaštitu ljudskih prava, među njima Amnesty International, kritikovale su upotrebu suzavca i šok-bombi za rastjerivanje maloljetnika.

Više od 60 školskih radnika povrijeđeno je, uključujući 40 direktora, izvijestio je u petak ministar prosvjete Édouard Geffray.

U Nantu su demonstranti zapalili školu, u Marseju su kamenovali vatrogasno vozilo, a u Belforu je uhapšen 17-godišnjak nakon što su učenici napali policajca, izjavili su tužioci za BFMTV. U protestima je povrijeđeno više od 300 policajaca i pripadnika žandarmerije, objavio je Nuñez na društvenim mrežama.

Francuska ima dugu istoriju protesta mladih koji su se povremeno pretvarali u nasilje, uključujući studentske proteste 1968. godine koji su gotovo srušili vladu i doprinijeli preobražaju francuskog društva.

Vlada je pristala na određene ustupke

BIG BREAKING 🚨 School Reform Protest turn violent in France. Palestinian Flags raised. Situation is not good. France was one of the first countries to recognise Palestine. https://t.co/H9stmhm23Z

— News Algebra (@NewsAlgebraIND) October 3, 2026

Francuska vlada oštro je osudila nasilje i odgovorila snažnim mjerama. Gérald Darmanin, francuski ministar pravde, potvrdio je u petak da je tužiocima naložio da, gdje god je to moguće, pokrenu krivične postupke te da roditelje smatraju odgovornima za nastalu štetu. Vlada je istovremeno priznala da su neke zamjerke učenika opravdane.

U četvrtak je, očigledno pokušavajući da smiri proteste koji su se brzo širili, ministar prosvjete Geffray najavio da će vlada odustati od planiranog povećanja pojedinih naknada za upis na visoka učilišta, koje je bilo najavljeno samo nekoliko sati ranije u okviru budžeta za 2027. godinu.

Nakon sastanka s predstavnicima učeničkih sindikata, Geffray je najavio i demokratizaciju škola kako bi se učenicima omogućilo veće učešće. Takođe je rekao da će njegovo ministarstvo izraditi planove za rješavanje problema manjka nastavnika.

Čelnici učeničkog pokreta odbacili su te prijedloge. Sabrine Kharbach, članica učeničkog sindikata koji organizuje proteste, nazvala ih je „dimnom zavjesom“. Učenici su najavili proteste za utorak te pozvali političke stranke i sindikate da im se pridruže.