Tutankamon je dobio konkurenciju.

Ona dolazi u obliku još jednog tinejdžera koji je pripadao višoj klasi u starom Egiptu i koji je pre 2.300 godina mumifikovan sa zlatnom srcem.

Telo mladića, za kog se veruje da je umro sa 14 ili 15 godina, prvi put je pronađeno 1916. godine.

Međutim, njegovi posmrtni ostaci su čuvani u skladištu više od jednog veka, zajedno sa još desetak drugih, u depoima Egipatskog muzeja u Kairu, a da ih stručnjaci nisu temeljno pregledali.

To se promenilo kad je tim predvođen doktorom Saharom Salimom, sa Univerziteta u Kairu, odlučio da prouči mumiju iz pomoć CT skenera.

Snimci su pokazali da je telo pokojnika sadržalo 49 amuleta 21 različitog dizajna, a mnogi od njih bili su načinjeni od zlata.

Iz ovog razloga, mumija je nazvana „zlatnim dečakom”, saopštio je doktor Salim u članku objavljenom u časopisu Granice u medicini.

Tutankamonova grobnica – misterija koja traje
Tajne drevnog Egipta: Otkriveni sarkofazi stari 2.500 godina
Pet arheoloških otkrića u Srbiji koja su obeležila 2022.
Ova mumija će od sada biti izložena u Egipatskom muzeju.

Skriveno blago
Snimci su omogućili da se utvrdi da je mladić bio iz više klase, budući da je „imao zdrave zube i kosti, bez dokaza o neuhranjenosti ili bolesti”, i zato što su njegovi posmrtni ostaci bili podvrgnuti „kvalitetnom” procesu mumifikovanja, koji je podrazumevao odstranjivanje mozga i unutrašnjih organa.

Skenovi su pokazali da se ispod zavoja koji su prekrivali mladićevo telo nalazio dva prsta dugi predmet pored njegovog neobrezanog penisa.

Pokojnik je još imao i zlatni jezik u ustima, kao i skarabej u obliku srca, takođe od zlata, postavljen u grudnom košu.

Doktor Salim je istakao da su stari Egipćani ostavljali amulete na leševima pokojnika sa ciljem da ih „zaštite i podare im vitalnost” u zagrobnom životu.

„Zlatni jezik u ustima trebalo je da garantuje da će pokojnik moći da govori u zagrobnom životu”, objasnio je ovaj stručnjak.

Snimci su takođe pokazali da je telo mladića na sebi imalo sandale i venac od paprati.

Mumija, za koju se procenjuje da potiče iz poznog Ptolomejskog perioda (332-30. godine p.n.e.), pronađena je u Edfuu, na jugu zemlje, 1916. godine.

Bilo je to šest godina pre nego što je ekspedicija predvođena britanskim arheologom Hauardom Karterom otkrila Tutankamonovu grobnicu u Dolini kraljeva. Posmrtne ostatke „zlatnog dečaka” štitila su dva sarkofaga: na spoljnom se nalazio natpis na grčkom, a unutrašnji je bio napravljen od drveta.

Leš je nosio zlatnu masku.