One su na komemoraciju stigle zajedno, a tu je i Nebojšin otac, sveštenik Milovan Glogovac.

 

Iako je početak komemoracije zakazan za 11 časova, veliki broj građana stigao je mnogo ranije, kako bi se upisali u knjigu žalosti postavljenu u holu pozorišta.

 

Među prvima su od Nebojšinih kolega stigli Dragan Bjelogrlić, Dragan Vujić Vujke, Radoš Bajić, Dejan Bodiroga, kao i Sloboda Mialović i Vojin Ćetković.

 

Komemoraciju je otvorila upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović, zamolivši sve prisutne da minutom ćutanja odaju počast Nebojši Glogovcu.

 

“Bio je veliki i svi smo to oduvek znali. Slijedio je svoj talenat. Bila je radost i privilegija slijediti svaki tvoj korak“, rekla je.

 

Na sceni JDP-a govor je održao pozorišni reditelj Dejan Mijač.

 

“Upoznao sam ga dok je bio dječačić sa velikim očekivanjem i nestrpljenjem. On je imao šta da kaže… Rastao je sve do trenutka kada ga prokleta bolest nije zaustavila. Ja to ne mogu da razumijem… Da se nije našla neka grupa koja bi rekla “stop ovoj bolesti. Zbogom Nebojša Glogovac“”, rekao je Mijač.

 

Glumac Marko Janketić pročitao je pismo režisera Slobodana Unkovskog, dok su se u pozadini na velikom platnu smjenjivale slike iz pozorišnih predstava u kojima je Nebojša Glogovac briljirao.

 

“Glogovčev odlazak je pomerio zgradu JDP-a, Pulska Arena se nakrivila…”, naveo je u pismu Unkovski. “Nijesmo stigli ni da ti mahnemo, dragi Nebojša” – napisao je.

Nakon čitanja pisma pušten je insert iz filma “Klopka”, a potom je na scenu izašao reditelj Srdan Golubović koji je poručio da je Glogovac za njega bio najveći glumac na svijetu.

“Uvijek sam bio zadivljen njegovim talentom. Opčinio me je. Nikad nije bilo potrebno ponavljati scene, nikad. Talenat je bio satkan od istine. Istina je bila u čvrstini i suštinske ljudskosti hrabrosti, nježnosti. Naš heroj istine. Sve umije lud, nedostižan. Nedostižni heroj istine bio je najboji glumac ikada. Za mene bio je najbolji glumac na svijetu. Zbogom, Glogi, najtalentovaniji prijatelju“, rekao je Srdan.

Govorio je i Voja Brajović.

“Sa mnom je opasno voljeti, ja nikad ne zaboravljam. Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju. Ne jasna mi je vjera spremna da u mene vjeruje. Teško je biti okovan u moju vrstu slobode. Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir. Al ipak uz mene se može, mada je neobično, sa mnom je čudno čak i umrijeti… jer ja se ne završavam“, rekao je Voja Brajović kroz suze.

Na komemoraciji je emitovan insert iz predstave “Hadersfild”, nakon čega je na scenu izašao glumac Goran Šušljik i nastavio scenu – bez Nebojše Glogovca.

“A onda se spušta zavjesa i ide aplauz za vječnost”, rekao je kroz suze glumac.

FOTO: Telegraf.rs

Na scenu su potom izašle Glogovčeve kolege sa klase: Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Nela Mihajlović i jedni za drugim uputili posljednje pozdrave preminulom glumcu.

“Na klasi se nije postavljalo pitanje da li si ti taj, najveći… Bilo je pitanje dokle ćeš odletjeti. Dotakao si nebesa šta god si radio. Očekivali smo to od tebe, ali nismo očekivali da će biti ovako kratko druže naš. Kad pomislimo šta si nam ostavio iza sebe u amanet nemjerljivo je. Ali kad pomislimo na to koliko si nas zagrljaja, osmjeha i tvog društva lišio, imamo pravo da kažemo prerano je nije fer druže moj. Pokazao si nam kako da budemo oštri, svoji, pravedni. Svašta bismo još rekli ali nas upozorava tvoja mjera ukusa. Držim se dobro, vidi me. Preko bi me pogledao i rekao: “Možeš ti to bolje, Nale.” Znaš, Glogi, možda je svet lijep i šaren, ali naša pjesma neće biti ista. Volimo te“, rekla je Nataša Ninković u suzama.

“Kume moj stari, sve mi nedostaje. Dobri moj, u koje nebo da gledam? S kim da dijelim, kome da kažem? Sam si, i sam sam, kume moj“,rekao je Vojin Ćetković.

Nakon ovoga svi glumci izašli su na scenu, a aplauz je trajao punih 15 minuta, prenosi Telegraf.