Stevicu Kurčubića, muljatora i kradljivca, uprkos mračnoj biografiji, Bekjarev je učinio vrlo simpatičnim. Međutim, sa ovim likom, Bekjarev je izgubio svoj identitet. Umjesto nadimaka Beki i Bekson, pod kojima je do tada bio poznat, nakon ove uloge svi su ga počeli zvati Kurčubić.

Kurčubić ima i svoj legendarni pokret po kom je prepoznatljiv – hvatanje za kragnu. Zanimljivo je to da je ovaj pokret nastao sasvim spontano, tokom snimanja serije “Banjica” gde je u prvoj epizodi Bekjarev slučajno napravio ovaj potez, koji se rediteljima svidjeo, te su ga preneli i u narednu seriju i od njega načinili Kurčubićev zaštitni znak.

Uvijek sam se trudio da ne igram istu ulogu cio život i svakome sam udahnuo nešto novo. Trudio sam se da ne uđem u taj rizik iako neki glumci igraju cijelog života iste likove. Ja sam se grozio toga, meni je transformacija najbitnija stvar u glumi i uvijek sam se trudio da budem drugačiji.

Recimo, u „Boljem životu” sam izmislio ono povlačenje kragne i mašne, u „Otpisane” sam ubacio rečenicu “Op, trt, gevezen zajn!“, u „Srećnim ljudima” sam smislio da imam kajlu da se podsmijehnem onima koji i danas idu sa tim zlatnim kajlama, pa sam imao repić i tako dalje.

Bavio sam se spoljnom karakterizacijom, koje se reditelji neopisivo boje. Ja sam tako učen kao glumac, da treba ravnopravno sprovesti i elemente spoljne i unutrašnje karakterizacije, koliko je to moguće, jer reditelji teško pristaju na to. Mislim da tome dugujem što mi je svaka uloga stekla veliku popularnost, i ono najbitnije, da popularnost jedne uloge nije potukla onu narednu – rekao je tada Ivan Bekjarev za Blic.