Video
Eva Marija Balaš Stević, poznatija kao Eva Ras, srpska je pozorišna, filmska i televizijska glumica, slikarka i književnica. Rođena je 1. januara 1941. godine u Subotici. Sa 18 godina došla u Beograd sa željom da studira slikarstvo, ali je nisu primili pa je upisala dramaturgiju i glumu na Akademiji za pozorište, film i televiziju. Diplomirala je 1963. godine, u klasi Mate Miloševića.
“Živimo u vremenu kada se foliraju oko godina. 80 godina, to je duboka starost, to za glumu nije važno… Ja sad igram u seriji i tamo svaka moja bora vredi, jer igram jednog fosila kao što sam i ja sama. Ali u životu je to duboka starost, nije više za aktivan život. Priroda je jača od ovih estradnih filozofa koji govore da imate onoliko godina kako se osjećate. Ja se nisam pregojila, ja imam iste kilograme, kao i pre 30 godina, ali ne mogu da se popenjem na merdevine, ne mogu da se sagnem. Nikada u životu nisam bila kod pedikira, ali sada imam problem, jer ne mogu da se savijem da isječem sopstvene nokte na nogama”, rekla je Eva i nastavila:
“Nema ništa strašnije od toga da budete stari, a ishod je uvijek smrt. Ja se jako trudim i sad kako sam u ovoj ekipi, sad je jako teško snimati, 12 sati radimo, to je teško i mladim ljudima, a još 35 stepeni, a mi u nekom stanu, ali ja to izdržavam kao i svi drugi. Imam ko će da mi pomogne, ali niko to ne voli. Uvijek sam bila drčna i ne volim da od bilo koga zavisim. U mojoj ulici me i dalje gledaju sa divljenjem kada nosim flaše sa vodom od po 6, 7 kila. Čak sam ja i u kondiciji, mogu da hodam puno, ali je sve strašno. To je sve u poslednje dvije godine, kada vidite da neki organ ili funkcija ne funkcionišu. Živim u lažnim vremenima kada se foliramo, ovi ljekari na estradi što tvrde da muškarci imaju menopauzu. Učite u trećem razredu u biologiji da jači pol nije jači pol zato što mogu da nose džakove, već nemaju menstrucije, da muškarci su jači pol, jer njima ne vladaju hormoni. I sad vi slušate i gledate emisije i slušate od doktora, ne od nadriljekara, kako i muškarci imaju menopauzu, kako ne mogu ni oni da j*bu kao pre. To su strašne stvari”, ispričala je Eva.
Glumica je takođe otkrila da se i dalje bori sa najstrašnijom bolešću i da joj je krivo kada govore da je pobijedila kancer. Težak životni put kojim hoda Eva komentariše kao rasprad sistema, a potom nam je ispričala i koliko joj je naporno zbog bolesti koju ima.
“Kod nas neko diktira takve nebuloze, to znate da mene liječe od kancera već 15 godina, ja molim nekog da objavi šta sam ja iskusila. Ispada da sam ja pobijedila rak, da to nije nikakva opasna bolest, a ja sam invalid već 15 godina, kao i svako ko se bori protiv raka. Imaju dvije vrste bolesnika, oni koji umru odmah od toga i mi koji živimo sa tim. To ne znači da smo pobijedili. Ispada da je med i mlijeko što sam ja oboljela od kancera, a jedan ljekar tvrdi da malignitet koji ja imam, da se to liječi. A ja znam koja to imam, kako sam izliječena, da sam rasturena, zato se i zna da se malignitet zaustavi, jer još nije pronađen lijek, ali ta bolest uništi i zdrava tkiva. Moje stanje je kada imam snimanja i obaveze, onda se trudim da ne jedem i ne pijem, jer dok ne radim to, onda sam dobro. Dva, tri dana mogu, ali ne mogu 30 dana. Čim jedem, moj organizam može da primi, ali vrlo često je danima raspad sistema, jer ne primi hranu, i stalno mislim da ću umreti od tog napada. Ja sam ozračena, moj probavni trakt je potpuno izgoreo od raznih hemikalija i ko god prođe kroz agresivno liječenje pogubi i organe koji su zdravi. Još nije pronađen lijek koji bi se usresredio samo na bolesno tkivo”, dodaje glumica.
Najveća tuga joj se desila kada je izgubila supruga Radomira Stevića Ras, a potom i ćerku Krunu Ras. Međutim, književnica je nastavila boru kroz život, iako zavijena u crno, nije odustala, a otkriva i razlog koji joj je pomogao da prebrodi najmračnije dane.
“Ja sam nastavila da se borim, zato što živ čovek mora da ima neki status. Ja da imam porodicu, moj status bi bio da imam unuke, da im spremam knedle, da im peglam gaće. Ali ja nemam nikoga, ja imam svoju profesiju, a pošto je ona javna, ispada da imam ambinciju. Ali ne, ja i sad čekam da umrem, ali kada to bude trebalo, ne mogu sad da sebi izrežem vene. Ja živim zato što je to Božija volja. Nas su od detinjstva vaspitali da brinemo o sebi. Vaše telo i okolina, i sve ono što se vas lično tiče, ne smete zapostavljati, a posle dolaze građanske obaveze i ostale obaveze. Prvo vi, pa onda porodica i onda sve ostalo”, ispričala je književnica, a potom se i osvrnula na ono za čim najviše žali.
“Ne žalim ni za čim, tako smo isto vaspitani u veri, da sve što je od Boga to je za mene dobro. Zahvalna sam za sve radosti i tuge koje sam dobila. Najveća tuga mi je to što sam izgubila porodicu i da su tako mladi umrli. Moj muž je umro kada je imao 50 godina, moja ćerka je preminula kada je imala 24 godine”, završila je svoju tešku priču Eva.
Preporučeno
Izvor: Kurir.rs/Pink.rs/
