„Gušim se. Taj neki užasni osećaj, kada pokušavam da dišem na usta, ali ne vredi”, priča Nataša Obradović dok rukom užurbano opipava džep, a spokoj na licu vraća joj momenat kada dotakne bočicu kapi za nos.

„Često sebi govorim ‘smiri se, polako, udahni, pridigni se’.

„A onda kreće pakao u glavi”, objašnjava.

Nataša je liječena zavisnica od prekomjerne upotrebe kapi za nos.

Ne postoji precizan broj „navučenih” na lijek za otpušavanje nosa, ali pojedina istraživanja pokazuju da jedan do devet odsto svih pacijenata koji se jave alergologu ili otorinolaringologu, imaju ovaj problem.

„Ljudi se lako navuku na kapi, postanu zavisni jer ih hronično koriste, zato što su efikasne i brzo pomažu.

„Sluznica nosa tada postane zavisna od njih, a čovek počinje, kao i svaku drogu, da ih koristi nekontrolisano”, kaže doktor Vladan Šubarević, načelnik ORL odeljenja na Institutu za majku i dete u Beogradu, za BBC na srpskom.

Apoteka kao spas od ‘umiranja’

„Sećam se jednog jutra, tek je počelo da sviće.

„Probudio me je zapušen nos, a nisam imala kapi. Osećaj je nezamisliv”, kaže Obradović.

Manično je počela da otvara praznu bočicu, pokušavajući da izvuče makar kap tečnosti, ali uzalud.

Navukla je na sebe prvo što je dohvatila i odjurila u dežurnu apoteku.

„Uletela sam unutra i tražila bilo koje kapi za nos.”

„Dovoljno je jednom samo da prsnem i već počinje da me obliva osećaj sreće i zadovoljstva jer ću prodisati”, opisuje.

Nekoliko puta je išla kod ljekara da potraži pomoć, ali .nikada nije imala volju da istraje – kako se nos zapuši, ona posegne za kapima.

„Nekad imam osećaj da ću umreti ako ih ne stavim, a nos mi nije prohodan.”

„Mislim da sam zaboravila da dišem na usta, pa je to onda u mojoj glavi borba za vazduh i opstanak”, kaže ova 40-godišnja Pančevka.

Ne duže od pet do sedam dana

Kapi za nos treba se koriste samo kada je zapušen, objašnjava doktorka Sandra Vezmar Kovačević, profesorka sa Katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

„Komponente koje sadrže oksimetazolin, ksilometazolin, nafazolin, efedrin i fenilefrin mogu dovesti do stanja koje zovemo rinitis medikamentosa” koje mora da se liječi pod nadzorom ORL lekara, kaže Vezmar Kovačević za BBC na srpskom.

„Ne radi se o klasičnoj zavisnosti, već o vidu tolerancije koji se stvara na ove lekove i dovodi do toga da oni više nisu efikasni u otpušavanju nosa”, opisuje ona.

“Pacijenti žele da olakšaju simptome i koriste kapi sve više i sve češće i tako ulaze u začaran krug – ne mogu bez leka, a nos je i dalje zapušen, objašnjava.”

„Kapi za nos smeju da se koriste samo pet do sedam dana, i to je bezbedno”, upozorava ona.

Alternativa mogu da budu kapi sa fiziološkim rastvorom ili hipertonični sprej koji sadrži morsku so.

„To su manje efikasna sredstva, ali su svakako bezbedniji preparati za dužu upotrebu kod zapušenog nosa”, savjetuje Vezmar Kovačević.

Odvike teže od navika
Pacijenti se gotovo neprimjetno navikavaju i postaju zavisni od kapi za nos, objašnjava Šubarević.

„Dugom upotrebom se sluznica nosa menja, otekne i traži sve veću količinu i češću upotrebu.”

„Ovaj problem izaziva teško funkcionisanje, jer se ljudi sve češće hvataju za njih, čak i na svakih desetak minuta, a kapi polako postaju neefikasne”, upozorava doktor.

Kao i kod svake zavisnosti, na liječenje treba prvo da pristane pacijent, kaže

Upotreba kapi se postupno ukida i mijenja drugim preparatima koji smanjuju otok sluznice.

„To su antihistaminici ili morska voda sa dodatkom eukaliptusa.”

„Najbitnija je volja pacijenta da reši ovaj veliki problem, jer lečenje može da traje i po nekoliko meseci”, ukazuje Šubarević.

U praksi je sretao pacijente koji su kapi za nos koristili godinama i trošili „nekoliko bočica dnevno”.

„Kod dece je drugačije, jer ih roditelji kontrolišu, ali stariji znaju da odu u te vode preterivanja”, kaže doktor.

Od alergije do zavisnosti
Dejan Vlajić veruje da je postao zavisan od kapi za nos usled alergijskih napada zbog ambrozije koji su izazivali probleme sa sinusima.

„Bilo je nepodnošljivo, i uz redovnu terapiju antihistaminicima, upotrebljavao sam kapi za nos, jer jednostavno nisam mogao da dišem.

„Malo po malo, supruga je primetila da ih ne ispuštam iz ruku i neprestano ih koristim”, kaže ovaj Beograđanin.

Mjesecima se liječio i odvikavao, jer je na kapima za nos proveo tačno tri godine, kaže.

„Ne koristim ih tačno 424 dana.”

„Zvuči smešno što brojim, ali je bilo jezivo, samo sam razmišljao da ne ostanem bez kapi i imao sam kod sebe po nekoliko bočica”, opisuje on.

Nataša Obradović kaže da će ipak ponovo potražiti pomoć ljekara.

„Možda će mi ovaj put uspeti”, kaže dok iz džepa vadi bočicu i stavlja kapi u nos.