Milioni ljudi svakodnevno rizikuju svoje zdravlje neispravnim načinom kuvanja pirinča, naročito ako se ova namirnica često konzumira, upozoravaju naučnici.

Nedavno istraživanje pokazalo je da je najčešći način pripremanja pirinča, stavljanjem u ključalu vodu dok ona ne ispari, zapravo i najopasniji, jer izlaže one koji ga jedu otrovnom arsenu. On kontaminira pirinač tokom uzgajnja, a rezultat je industrijskih toksina i pesticida.

Arsen, pa čak i u tragovima, povezuje se sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i karcinoma, kao i problemima u razvoju, pa je najopasniji za djecu, upozorava Endi Meharg, profesor bioloških nauka na Univerzitetu Belfast.

U prvoj metodi stavio je jednu šoljicu pirinča i dve šoljice vode i kuvao dok voda nije isparila, a to je najčešći način pripremanja pirinča. Otkrio je da je tom metodom u pirinču ostalo najviše arsena.

U drugoj metodi je stavio jednu šoljicu pirinča i pet šoljica vode, a zatim kuvao isto vrijeme, a višak vode na kraju izbacio. Kod ove metode nivo arsena se prepolovio.

U trećoj metodi pirinač je potopio u vodu i tako ostavio preko noći. Ujutru je ispirao pirinač sve dok voda nije postala bistra, a zatim ga skuvao. Kod ove metode nivo toksina se smanjio za 80 odsto.

Istraživanja na evropskom tržištu su otkrila da čak 58 odsto proizvoda od pirinča sadrže visok nivo arsena, pa se preporučuje da se pririnač uvek ostavi u vodi preko noći i sjutradan ispere kako bi se smanjila mogučnost štetnog uticaja na zdravlje. Koliko je pirinač zapravo zdrav?

Žitarica iz tropskih i suptropskih predjela Afrike i Azije godinama je u središtu polemika. Dok je polovini čovječanstva osnovna hrana, drugi je proglašavaju “prehrambenom prevarom” jer je puna ugljenih hidrata i utiče na povećanje tjelesne težine.

“Sve zavisi od toga koji tip pirinča konzumirate”, objašnjavaju nutricionisti.

Bijeli pirinač se smatra “nutritivno lošim”, jer se dobija ljuštenjem ovojnice zrna, zbog čega je njegova hranjiva vrijednost manja.

U procesu mljevenja uklanjaju se mekinje i klice, što mu oduzima vitamin B, gvožđe i vlakna. Iako se naknadno obogaćuje gvožđem i B vitaminom, vlakna na nažalost ne mogu da se vrate.

Smeđ pirinač je ista stvar kao i bijeli, ali on je ipak “žitarica cijelog zrna” jer je kod njega uklonjena samo spoljašnja nejestiva opna, pa je i bolji izvor vlakana, vitamina E i antioksidansa. Smeđ pirinač

U jednoj šoljici kuvanog smeđeg pirinča nalazi oko 3,5 grama vlakana, a ista količina bijelog pirinča sadrži manje od jednog grama vlakana.

Osim toga, studije pokazuju da dio zrna pirinča poznatog kao subaleuronski sloj može da štiti od visokog krvnog pritiska i ateroskleroze, a on se nalazi samo u smeđem pirinču. Takođe, dokazano je da zamjenom bijelog za smeđ pirinač ljudi smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2.

Ipak, jednu stvar treba imati na umu, većina ljudi misli da je smeđ pirinač sinonim za žitaricu cijelog zrna, tehnički gledano cijela zrna pirinča mogu da budu različitih boja, u zavisnosti od sorte kojoj pripadaju.

Iako je smeđ pirinač svakako bolji od belog, nutricionisti upozoravaju da je bolje ne kupovati njihove mješavine jer najčešće sadrže visok nivo soli.

Izvor: B92