Marko Nikolić: Ne mogu više da snimam “Devojački most” i da se penjem po crnogorskim brdima i planinama, ali mogu sitkome, istorijske projekte

Čuveni glumac Marko Nikolić zbog bolesti je bio prinuđen da se povuče sa scene. Marko je otkrio kako je izgledao period kada nije radio i kada su ga uloge zaobilazile iako je neke bio sposoban da iznese…

Imao sam zdravstveni problem prije tri godine i to me je udaljilo malo od glume. Ne znam da li je to samo kod nas, ali obično ako vas nema jedno vrijeme, svi na vas zaborave. Oni znaju da ste tu, ali podrazumijeva se da više ne radite. Nekoga mrzi da pita da li “ovaj” može da snima ili ne. A ako uz to neko kaže: “Auuu, on je bio mnogo bolestan”, onda je tu tek problem. Uglavnom se sve to sada polako dovodi na svoje mjesto jer sam sposoban da radim. Naravno, ne mogu više da snimam “Devojački most” i da se penjem po crnogorskim brdima i planinama, ali mogu sitkome, salonske, istorijske projekte… Pa, niko sada neće da mi da da igram Tarzana! Daju mi neke uloge koje su manje fizički zahtjevne. Imao sam i malo problema sa glasom zbog operacije, ali i to je sada sve sređeno. Uglavnom se dobro osjećam, dobro jedem i dobro spavam – kaže poznati glumac.

Nikolić ponekad pogleda neku reprizu serija ili filmova u kojima je igrao, ali ne čini to često.

Ponešto pogledam, a često stvarno ne mogu sebe da gledam jer su se neki filmovi i serije mnogo puta reprizirani. Kada i pogledam, nikada se ne iznenadim kada vidim kako smo svi bili mlađi.  Znam kako sam izgledao, a znam i kako sada izgledam. Sve je to prirodno i normalno. Jednostavno, trudim se da razmišljam o što novijim projektima – rekao je on.

Nikolić otkriva da u narednom periodu treba da snima nekoliko projekata u kojima će imati male uloge.

Morao sam da uzmem tefter i počnem da bilježim šta još imam. Odjedanput se sjatilo puno ptica po mojim ramenima, rukama i glavi. Čekaju četiri-pet projekata a možda će me pozvati i nešto u pozorištu da radim. Inače, u mom matičnom pozorištu niko me nije zvao od kako sam penzionisan. Sada sam nekako po prvi put slobodan da radim nešto što sam uvijek volio. Svetinja mi je bilo igranje u pozorištu, ali počelo je da me zamara, ne fizički, već zbog takvog nipodaštavanja jedne veoma značajne ustanove, umjetničkog svjetilišta. Tako je šutnuto da mi je prosto gorko u ustima kada treba da uđem u u zgradu Narodnog pozorišta. Publika vidi zlato i kristal, ali ono što mi vidimo iza scene, to se više ne može gledati – ogorčeno kaže Nikolić.

glossy.rs