Gazirana i obična voda hidriraju organizam na isti način. Ipak, neki ljudi gaziranu vodu piju u manjim količinama jer mehurići mogu da stvaraju osjećaj sitosti ili nadutosti.

Zbog toga je prilikom zamjene obične vode gaziranom važno voditi računa o ukupnom dnevnom unosu tečnosti. Ako vam gazirana voda odgovara i pijete je u dovoljnim količinama, to može da bude dio svakodnevne hidratacije.

Nezaslađena gazirana voda dobar je izbor za one koji žele da smanje unos šećera i kalorija. Za razliku od sokova i zaslađenih gaziranih napitaka, uglavnom ne sadrži šećer, kalorije, ugljene hidrate ni masti.

Za dodatni ukus gaziranoj vodi mogu da se dodaju komadići voća ili povrća, poput limete, pomorandže, jagoda ili krastavca. Takođe se može da se pomiješa sa stopostotnim voćnim sokom, čime se dobija napitak sa manje šećera i kalorija nego kod klasičnih zaslađenih pića.

Kisela voda može da stvori privremeni osjećaj sitosti

Mehurići u gaziranoj vodi mogu privremeno da povećaju osjećaj sitosti, naročito ako se pije između obroka ili neposredno prije jela. Kod nekih ljudi to može da dovede do manjeg unosa hrane.

S druge strane, karbonizacija može da izazove nadutost i gasove jer povećava količinu gasa u sistemu za varenje. Kod osoba sklonih gorušici gazirana voda može da pogorša simptome refluksa. Zato je najbolje pratiti kako organizam reaguje na takve napitke.

Uticaj gazirane vode na kosti i zube

Gazirana voda se sama po sebi ne smatra se štetnom za kosti. Nema dokaza da karbonizacija izaziva gubitak koštane mase. Pojedine mineralne vode prirodno sadrže kalcijum i magnezijum, minerale koji imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju.

S druge strane, gazirana voda nešto je kiselija od obične vode jer se tokom karbonizacije stvara ugljena kiselina. Obična voda ima pH oko 7, dok pH gazirane vode može biti oko 5. Ako napitak sadrži dodatke poput limunske kiseline, kiselost može biti još izraženija.

Uprkos tome, nezaslađena gazirana vodaje povoljniji izbor za zube od voćnih sokova i zaslađenih gaziranih pića, koji su znatno kiseliji i sadrže šećer.

Da li je bezbijedna za bubrege?

Obična, nezaslađena gazirana voda bez dodataka smatra se bezbijednom za bubrege. Ipak, pojedine mineralne vode mogu da sadrže veće količine natrijuma, što može da bude važno osobama koje moraju da ograniče njegov unos.

Kod određenih zdravstvenih stanja ili posebnih režima ishrane izbor vode može da zahtijeva dodatnu pažnju. Za zdrave osobe nezaslađena gazirana voda bez kalorija je bezbijedan izbor.

Na šta obratiti pažnju pri izboru?

Najbolji izbor je obična, nezaslađena gazirana voda. Prilikom kupovine korisno je provjeriti deklaraciju, naročito količinu natrijuma, kao i prisustvo šećera, kofeina i dodatnih kiselina.

Gazirane mineralne vode mogu da sadrže kalcijum, magnezijum, kalijum i bikarbonate, pa njihov sastav može da doprinese ukupnom unosu pojedinih minerala.

Zaključno, gazirana voda može da bude dio svakodnevne hidratacije i za većinu ljudi predstavlja zdravu alternativu zaslađenim napicima. Nema potrebe da se izbjegava samo zbog karbonizacije, ali ako izaziva nadutost, gorušicu ili druge neprijatne simptome, obična voda može da bude prikladniji izbor.