U samom naučnom eksperimentu je učestvovalo 1779 članova horova iz celog sveta.

Naučnici kažu da su oni živi dokaz da pevanje poboljšava zdravlje i da utiče na bolju društvenu povezanost, kognitivnu stimulaciju, mentalno zdravlje.

Ali ovo nije jedino istraživanje na temu pevanja.

Ono što im je svima zajedničko je rezultat – pevanje poboljšava raspoloženje, a pevanje u horu stvara osećaj grupnog identiteta.

Mišljenja su da taj osećaj pripadnosti proizilazi iz naleta hormona endorfina i oksitocina koji se oslobađaju onda kada pevamo punim plućima i kada „pustimo glas“.

Ove dve udružene supstance uspešno uklanjaju stres i podižu nivo dobrog raspoloženja.

Prema nekim studijama, grupno pevanje pomaže u borbi protiv depresije i anksioznosti i veoma je korisno za ljude koji pate od demenecije i Parkinsonove bolesti.

Ali postoji još nešto – fizički čin pevanja poboljšava zdravlje disajnih puteva.

Istraživanje koje je sprovedeno 2014. godine je pokazalo da pevanje olakšava simptome astme.

Preporučeno

NAKON PISANJA STANDARDA: Uprava policije IPAK otkrila koliko će policajaca biti angažovano na Samitu u Tivtu

POLICIJA POTVRDILA PISANJE STANDARDA: Krivična prijava zbog sječe 865 kubika šume na Jelovici, ali ključni akteri i dalje “nepoznati”

Vozilo CEDIS-a završilo u svoj kanal

JANOVIĆ ZA STANDARD: Dajem podršku dijalogu, političare na razgovor ne bi smjeli da podsjećaju međunarodni faktori

Preminula Sejda Bešlić, osam mjeseci nakon smrti supruga Halida

Kaća Bulatović: Moja slika u kući IHF-a stoji kao simbol rukometa, a institucije u Crnoj Gori zaboravile su da postojim

U budućnosti se očekuje još istraživanja na ovu temu koja će konkretno pokazati zašto je dobro pevati (i zlo ne misliti).