Video
— Moraš biti snalažljiv kada sa 17 godina upišeš fakultet i iz Leskovca dođeš u Beograd i nemaš nikoga. Imala sam ja Vericu Rakočević koja mi je tetka, ali ona žena ima svoju porodicu, djecu, nisam mogla da joj se “nakačim na vrat” i da živim tu. I onda moraš da shvatiš da moraš da se boriš. Moje opredjeljenje je bilo da se borim kvalitetom, ulogama, talentom — rekla je Sloboda Mićalović.
Na pitanje da li joj je bilo teško da prepoznatljivi leskovački akcenat prilagodi beogradskom, rekla je:
— Da. Smijali su mi se, uglavnom, i nije mi bilo prijatno. Ali sam ja bila toliko stabilna i rekla sam: “Čekajte, ljudi, pa dajte mi malo vremena”. Odlučila sam da radim na tome sa profesorkom Mrkić, koja je strpljivo radila sa mnom.
Ipak, kaže, kada je “uhvati” jača emocija i te kako zna da se prebaci na leskovački akcenat.
Preporučeno
— Kada nešto objašnjavam ili se raspravljamo oko nečega, Vojin mi ispravi akcenat, pa ga i ja ispravim, pa nastavim dalje da objašnjavam — priča kroz smeh Sloboda.
