Srđan Čolić pjevač sada već kultne grupe “Mobi Dik”, otkrio je detalje o pjesmi “Kralj kokaina” koja se i danas sluša, zašto je autobiografska, kako je poznavao Arkana i ostale žestoke momke koji su “vladali” podzemljem tokom devedesetih.

Popularni pjevač grupe koja je obilježila devedesete po hitvima kao što su “Nostalgija”, Kralj kokaina”, “Dužna si mi ostala”, imao je bezbroj prilika da bira čime će se baviti u životi.
“Ja sam mogao da budem i fudbaler, ili čak policajac. Jedan deda mi je bio milicioner a drugi fudbalski trener. Nisam postao fudbaler jer sam ekstremno netalentovan za fudbal”, počinje svoju priču Srđan.

Priča zvana “Mobi Dik” je počela 1989. u njegovoj glavi kada je htio da se izrazi na neki svoj način.

“Kao neko ko je odrastao na muzici osamdesetih, bio sam poražen kad sam shvatio da je devedesetih sve otišlo dovraga. Bio sam poražen kada sam shvatio da ljudi slušaju narodnjake. Čuo sam da postoji neka Ibarska magistrala, da na nekim svadbama po selima neki ljudi pjevaju pjesme…”

Ispričao je kako je kao klinac radio u jednoj u diskoteci kao DJ.

“To je bio klub pri mjesnoj zajednici. Program se sastojao iz neke strane muzike neobavezne za početak, onda disko fanki… Onda je bio blok domaće muzike ali Laki Pingvini, EKV… U ekstremnim situacijama, e to je naginjalo ka narodnjacima, bilo je Bijelo dugme. Ali to je meni bilo – Jao Bjelo dugme. Merlin? To u životu nisam pustio. Kad mi neko traži Merlina kažem – Aj pali, pustiću ti EKV.”, iskren je Srđan.

O devedesetima koje se pamtne kao “najmračnije doba” u Srbiji a i šire, između ostalog kaže da se sklanjao da me ga neko ne mobiliše.

“Nemam taj poriv da idem kao nešto da pucam. Što da pucam na nekoga. Ne znam šta bih uradio da me je neko tjerao u rat… Pa pobjego bih kao neki moji prijatelji. Niko me na sreću nije proganjao, pa sam i ostao”, kaže frontmen grupe “Mobi Dik”.

On kaže da ne voli kad neko priča da su devedesete po pitanju muzike ružne, jer su one one su bile, što se tiče pjesama, vesele.

“Mene niko nije zvao tad iz vlasti da pravim vesele pjesme da skrenemo pažnju sa nečeg ružnog…”

Govoreći o svom najvećem hitu pesmi “Kralj kokaina” Srđan otkriva da je to njegova autobiografska pesma.

“Živio sam sa djevojkom, praktično smo u braku bili, od moje 19 do 23 godine. Kada smo se razišli ja saznam da je ona bila u šemi sa jednim od većih dilera kokaina. To je za mene bio šok. Tad sam i napisao tu pjesmu”, ispričao je on.

{youtube}OGbCh8d2z6g{/youtube}

O žestokim momcima devedesetih kaže da ih je poznavao ali da im nikada nije podilazio.

“Znao sam pokojnog Šljuku… Sretao sam ih na sve strane. Arkana sam poznavao. Ok su gledali na mene. Nisam im podilazio, jer nisam imao nikakav interes. Neki kvazi kriminalci su mi nudili da mi budu sponzori ali sam to odbijao. Nisam htio da me šetaju ko mečku”, rekao je Srđan.

Što se političara tiče ističe da je bio jednom u kući Slobodana Miloševića na Dedinju.

“Bio sam u Miloševićevoj kući kad je njegova ćerka Marija pravila žurku. Pola estrade je bilo. Nisam vidio Slobu, vidio sam samo njega i njegovu ženu na slici na zidu”, prisjetio se Srđan.