Video
Upotreba sredstava za dezinfekciju je prva pomoć ako nemate pristup vodi i sapunu, a morate da operete ruke.
Prema odredbama američke Uprave za hranu i ljekove iz 2019. pod sredstvima za dezinfekciju podrazumijevaju se ona koja kao aktivni sastojak sadrže etil-alkohol, izopropil-alkohol ili benzalkonijum hlorid.
Ostali sastojci nisu se pokazali efikasnim u uništavanju mikroba ili za to nema dovoljno dokaza.
Kako djeluje sredstvo za dezinfekciju ruku?
Ključni sastojak u većini ovih proizvoda jeste alkohol. U hemijskom smislu, alkohol predstavlja organske molekule sastavljene od ugljenika, kiseonika i vodonika.
Etanol je hemikalija koja se nalazi u alkoholnim pićima. Obično na nju pomislimo kada govorimo o alkoholu.
Propanol i izopropanol – izopropilni alkohol su takođe alkoholi i često se koriste za dezinfekciju jer su lako topivi u vodi, kao i etanol.
Alkohol uništava agense koji prouzrokuju bolesti, odnosno patogene tako što razlaže proteine, polovi ćeliju ili joj poremeti metabolizam.
Rastvori sa svega 30 odsto alkohola u stanju su da donekle unište patogene.Sadržaj alkohola koji prelazi 60 odsto je nešto efikasniji, uništava širok spektar bakterija i virusa. Najdelotvorniji je, ipak, rastvor od 90 do 95 odsto sadržaja alkohola.
Još jedna od prednosti alkohola je ta da mu se bakterije ne mogu prilagoditi i postati otporne.
Prema studiji rađenoj 2014. povišena koncentracija etanola bila je efikasnija u uklanjanju tri različite vrste bakterija koje izazivaju bolesti, nego što je to učinilo pranje ruku vodom i sapunom.
Kada alkohol ne djeluje?
Alkohol ne djeluje na pojedine mikrobe. Među njima je i norovirus, koji može izazvati dijareju opasnu po život, kao i parazit Cryptosporidium, koji prouzrokuje kriptosporidiozu, oblik crevne infekcije.
Sredstva za dezinfekciju, takođe, ne uklanjaju štetne hemikalije poput pesticida ili teških metala. Isto tako, ne djeluju na veoma prljave ili masne ruke, zbog toga je primjena sapuna i vode korisnija.
Postoji nekolicina studija koje pokazuju da sredstva za dezinfekciju ruku koja umjesto alkohola sadrže benzalkonijum hlorid kao aktivni sastojak mogu biti jednako ili, čak, djelotvornija pri uklanjanju bakterija.
Ipak, nedostaje samostalno istraživanje koje će potkrepiti tvrdnju da je benzalkonijum bolji od alkohola. Pritom, benzalkonijum hlorid može da bude štetan za pojedince, posebno ako je riječ o većoj koncentraciji.
Prema saznanjima Centara za prevenciju i kontrolu bolesti u SAD-u, sredstva koja ne sadrže alkohol ne mogu da uklone veliki broj mikroba, već samo mogu da uspore njihovo razmnožavanje. Njihova preporuka je da bi sredstvo za dezinfekciju ruku trebalo da sadrži najmanje 60 odsto alkohola da bi bilo efikasno.
Da li sredstva za dezinfekciju imaju rok trajanja?
Nemaju rok trajanja, a ako je on naveden na ambalaži, onda taj datum označava do kada će sastojci biti sadržani u količini navedenoj na etiketi.
Najčešće nije poznato da li je datum na bočici određen proizvoljno ili se do njega došlo testiranjem. Iako bi proizvođači trebali da testiraju proizvod u tom pogledu, neki od njih to ne rade.
Da bi se obijezbedila dugotrajnost alkohola u istoj koncentraciji, potrebno ga je držati ga u dobro zatvorenoj bočici na sobnoj temperaturi. Važno je napomenuti da alkohol lako ispari, do čega najčešce dolazi prilikom čestog otvaranja bočice. To dovodi do slabljenja njegove koncentracije u sredstvu za dezinfekciju.
Da li su ovakva sredstva štetna ili otrovna za ljude?
Preporučeno
Alkohol se smatra sigurnim za korištenje u vidu antiseptika i uglavnom nije otrovan za kožu. Konstantna upotreba može dovesti do isušivanja ili blage iritacije. Ipak, ne bi trebalo preterivati jer oštećena koža otvara vrata infekcijama, što stvara dodatne probleme.
