Video
Fetusi majki koje su u trudnoći bile veoma anksiozne imali su slabije veze između dva dijela mozga odgovorna za više kognitivne funkcije, dok su im veze između djelova mozga za emocije i ponašanje bile jače.
„Visok nivo anksioznosti direktno utiče na to kako će se mozak fetusa oblikovati u maternici“, rekla je autorka studije Ketrin Limperopolos direktorka Instituta za razvoj mozga u Vašingtonu.
„Laički rečeno, sve što doživljava mama doživljava i njena beba, ali za bebe su posljedice mnogo veće“, dodaje Limperopolos.
U studiji je visok nivo anksioznosti definisan je kao stres koji ometa sposobnost žene da bude uspješna u svim svojim ulogama i svakodnevnim odgovornostima, ali nije toliki da bi se ženi klinički dijagnostikovala mentalna bolest ili poremećaj.
Inače, u stresnim situacijama hipofiza i nadbubrežna žlijezda tijelo preplave hormonima, a neki od njih, (kortizol), imaju sposobnost da pređu barijeru posteljice.
„Veza između stresa i fetalnog razvoja mozga posebno je uznemirujuća za žene koje su trudne tokom pandemije“, rekla je Limperopolos čija prethodna istraživanja već pokazuju i da se stres trudnica u doba koronavirusa udvostručio ili čak utrostručio. Veoma je bitno, ističe Limperopolos, da se buduće majke stalno na ovo upozoravaju, i da im se savjetuje da tokom ove pandemije i nakon nje potraže pomoć ako im je teško.
Inače, ovo nije prvo istraživanje koje stres, anksioznost i depresiju trudnica povezuje s manjim razvojnim sposobnostima njihove buduće djece. Istraživanja su već pokazala da se sva ta stanja mogu povezati i s brojnim emocionalnim problemima djece kasnije u životu.
Konkretno, otkrivena im je i poremećena motorička koordinacija, veća emocionalna reaktivnost i zakasnelo razumijevanje jezika. Limperopolos je ranijim istraživanjem utvrdila da visoki nivoi stresa u trudnoći narušavaju biohemiju djetetovog mozga i rast hipokampusa, dio mozga uključen u stvaranje novih sjećanja, što se povezuje i sa učenjem i osjećajima.
Osim toga, stres je povezan i s prijevremenim porođajem, a istraživanje objavljeno u julu pokazuje da su žene koje su i godinama prije trudnoće bile depresivne i pod velikim stresom, imale kraće trudnoće od ostalih žena.
„Svaki je dan u maternici važan za rast i razvoj fetusa“, rekla je Kristin Dankel Šater, profesorka psihologije i psihijatrije koja je godinama istraživala ovu temu u Laboratoriji za proces stresa i trudnoću na Univerzitetu u Kaliforniji dodajući da prerano rođena djeca imaju veći rizik za brojne razvojne poteškoće i kasnije zdravstvene probleme.
„Sad pouzdano znamo da mentalno zdravlje majke tokom trudnoće direktno i trajno utiče na razvoj njenog djeteta i moramo veću pažnju da obratimo na ženine probleme povezane sa mentalnim zdravljem“, rekla je za Limperopolos za CNN.
Preporučeno
„Čitavo društvo treba da uložiti napor da trudnicama pružimo potrebne resurse, kao i sigurno i podsticajno okruženje prije i tokom trudnoće. Jer to je jedini način da zaštitimo zdravlje buduće djece – zaključila je profesorka.
