Drugi talas koronavirusa strašan je kao što se i predviđalo – pola Evrope je u karantinu, a broj zaraženih raste iz dana u dan. Noćnoj mori zvanoj koronavirus nema kraja. I bolje da se odmah pomirite sa tim da će nas pandemija pratiti i u narednoj godini, a možda i duže.

Glavni naučni savjetnik u Velikoj Britaniji Sir Patrik Volas rekao je da “postavljanje vremenskih rokova u vezi sa pandemijom nije moguće”, piše Independent.

“Nemoguće je odrediti datum kraja. Ako vam neko kaže datum, to je kao da gleda u kristalnu kuglu. Realnost je da će biti sa nama zauvijek, jer se toliko proširila”, kaže za The Independent dr Sajmon Klark, profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Reding.

Doktor Klark smatra da je posebno zabrinjavajuće to što se osoba može zaraziti virusom i biti bez simptoma, pa onda virus i lakše prošiti dalje.

“Nema razloga da se kaže da se to neće događati i u budućnosti”, ukazuje doktor.

Dr Džena Macioči, profesorica imunologije na Univerzitetu u Saseksu, slaže se da je teško procijeniti kad će doći kraj pandemije.

“To je pitanje na koje vjerovatno svi želimo da znamo odgovor i sumnjam da neko sigurno zna, jer to zavisi od mnogih faktora”, rekla je.

Majkl Hed, viši naučni saradnik za globalno zdravlje na Univerzitetu Sauthampton, kaže da su procjene posebno otežane jer je koronavirus novi virus.

“Teškoća u bilo kom modeliranju ili budućim predviđanjima je što je ovo potpuno novi virus, a razmjere ove pandemije su bez presedana u živom pamćenju. Obim globalizacije i međunarodne povezanosti je takav da je krajnji ishod tako teško predvidjeti sa bilo kojom sigurnošću”, rekao je.

Ipak, Hed kaže da se nada da će novi slučajevi u narednih nekoliko mjeseci moći da se ograniče i svedu na mnogo niže nivoe.

“Međutim, dolazi zima, postoji značajna zabrinutost zbog naglog povećanja broja slučajeva koronavirusa. Ovo bi se moglo poklopiti sa početkom sezone gripa i vrijeme je kada su bolnice i ljekari opšte prakse tradicionalno pod još većim pritiskom”, dodaje on.

Dr Klark ukazuje da će ključ u borbi protiv koronavirusa biti razvoj vakcine.

“To je ono što će kontrolisati stvari. Možemo razviti i načine kontrole simptoma, ali oni se samo liječe i ne mogu da se skroz uklone”, kaže.

Ako se vakcine daju dovoljnom broju stanovništva (više od 60 procenata), zemlja će razviti ono što je poznato kao “imunitet krda” što znači da se virus u budućnosti ne može tako lako širiti.

Ali dr Klark upozorava da ovo nije tako jednostavno kako zvuči.

“Sa vakcinama morate da generišete imunološki odgovor koji pruža dovoljnu zaštitu. Moraće da zaštiti od naknadnih infekcija kada se dogode. Naravno, vakcina takođe mora biti sigurna i mora biti dovoljno dugotrajna. Besmisleno je davati imunitet ljudima na par mjeseci”, smatra on.

Kaže da postoji dodatni problem u proizvodnji vakcine u dovoljnim količinama i dovoljno brzo.

“Podsjećam ljude da već 40 godina pokušavamo da pronađemo vakcinu za HIV”, kaže on, sugerišući da nije nemoguće da nas ista sudbina čeka i sa koronom.

Profesorka Macioli i naučnik Hed procjenjuju da će vakcini trebati između 12 i 18 mjeseci da uđe na tržište.

“Mogla bi da propadne u bilo kom dijelu tokom testiranja”, dodaje dr Klark.