Video
Akiyoshi Kitaoka, japanski profesor psihologije na Ritsumeikan University, poznat je po svojim istraživanjima vizuelnih iluzija. Posebno se specijalizovao za stvaranje i proučavanje širokog spektra optičkih iluzija, uključujući iluziju „rotirajućih zmija“. Njegov rad istražuje kako ljudski vizuelni sistem percipira i tumači ove iluzije, zalazeći u geometrijske, svjetlosne, bojne i pokretne iluzije, navodi Eklinika.
Optičke iluzije su obmanjujuće ili zavaravajuće slike koje varaju našu percepciju, uzrokujući da vidimo nešto drugačije od stvarnosti. Ove iluzije nastaju zato što naš mozak stalno pokušava da protumači i razumije vizuelne informacije koje primamo putem očiju. One mogu da uključuju različite elemente poput boje, svjetlosti i šara, što dovodi do pogrešnog tumačenja veličine, oblika, dubine ili pokreta.
Koliko tačaka možete da vidite? Ne čitajte dalje tekst, samo gledajte sliku
Ova slika optičke iluzije odavno je postala viralna, a ljudi pokušavaju da shvate zašto ne mogu da vide svih 12 tačaka istovremeno. Sliku je na svom Facebook nalogu prvi objavio profesor Akiyoshi Kitaoka.
Neki od komentara glasili su: „Na ovoj slici postoji 12 crnih tačaka na presjecima. Vaš mozak vam neće dozvoliti da ih sve vidite odjednom.“
Ova iluzija nazvana je Ninijeva iluzija izumiranja po francuskom naučniku Jacques Ninio, a slika prikazuje mrežu horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih linija sa 12 crnih tačaka na različitim presjecima.
Međutim, većina ljudi nije u stanju da vidi svih 12 tačaka istovremeno.
Pa zašto se to dešava? Na primjer, kada oko vidi posebno uređen obrazac, mozak možda neće moći precizno da ga obradi.
Preporučeno
,,Kada se bijeli diskovi u scintilacionoj mreži smanje i ocrtaju crnom bojom, oni imaju tendenciju da nestanu. Vidi se samo nekoliko njih istovremeno, u klasterima koji se nepravilno kreću po stranici. Tamo gdje se ne vide, sive uličice izgledaju kao da su kontinuirane, stvarajući sive prelaze koji zapravo nisu prisutni. Nešto crnog svjetlucanja može se vidjeti na tim prelazima gdje se ne vidi disk. Iluzija takođe funkcioniše u obrnutom kontrastu”, objašnjava Ninio.
