Video
Odnijeli su pečeno prase u Evropski parlament, ošmirglali i ofarbali Ajfelovu kulu u bijelo za samo nekoliko dana – sve to da bi pokazali manire ljudi sa ovih prostora u novoj igranoj, mini seriji “Svi ćemo se jednog dana kopat’ u Evropu”. The Books of knjige tvrde da hoćemo. Samo – ne zna se kad.
U nešto više od 70 minuta, u dvije epizode, popularna ekipa sa Cetinja, poznata širom regiona po specifičnom humoru i audio-vizuelnim formatima satire, dala je sebi svojstven prikaz našeg čovjeka koji želi da se dokopa Evrope. I tamo ukopa.
Zoran Marković Zonjo, režiser i visoki funkcioner The Books of Knjige, za portal N1 govorio je o seriji koja prikazuje sudar dva mentaliteta (zapadnobalkanskog i zapadnoevropskog), kroz kolaž priča, u kojoj je jedna o nezaobilaznom Puraševiću. Ova legenda “Buksovaca” živi evropski “san”, ali ne onako kako je on sanjao i želi samo jedno – da je “manje digitalizovan, a više pokretljiv”.
Njihov humor ili vole ili ne razumiju, ali u ovom ostvarenju zagrebali su pitanja ključnih razlika, smještajući svoje likove baš na ona mjesta gdje se o budućnosti zapadnog Balkana i odlučuje.
Koliko dugo ste radili seriju, s obzirom na to da ste snimali na nekoliko evropskih lokacija?
Seriju smo snimali četrnaest dana u četiri evropska grada: u Parizu, Briselu, Berlinu i Poznanju. Ta ruta je odabrana jer se u tim gradovima odlučivala sudbina zemalja Zapadnog Balkana u procesu priključenja Evropskoj uniji, tkz. Berlinskom procesu. Uvod, u svaki od tih skečeva, smo snimali u malom mjestu pored Podgorice koje se zove Barutana a koje posjeduje futuristički dizajniran kompleks palim borcima iz nekoliko ratova.
Da li je kompleks na Barutani “profesor odabrao” slučajno ili je i tu sakrio neku poruku?
To mjesto smo odabrali jer vizuelno atraktivno izgleda. Amfiteatar je pogodan za profesorsko predavanje, ali nosi poruku da i mi imamo neku tradiciju. Možda se ne možemo podičiti nekim velikim umjetničkim i naučnim dostignućima, ali možemo gordo reći da su naši narodi uvijek plaćali debelu cijenu svoje slobode.
Koliko je daleko (ili nije) prosječan Balkanac od iskarikiranih likova koje ste predstavili, a koliko od Evrope? Ili ako je lakše – šta bi rekao profesor iz serije na ovo pitanje?
Bojim se da naše karikature postoje u stvarnom životu. Svaki dan vidim bahate, arogantne i vrlo primitivne ljude koji su daleko od tekovina evropskog stila života. No, moje iskustvo mi kaže i da se ti isti Evropejci vrlo čudno ponašaju kad im iznad glave ne visi palica sopsvenog sistema. Suština je da je ono animalno u ljudima vrlo univerzalno, samo zavisi koliko je jaka država da to drži pod kontrolom.
Naziv serije deluje optimistično, ili ipak nije?
Bojim se da će mnogi od nas ulazak u Evropsku uniju dočekati u sanduku. No eto, barem će nam zagrobni život biti lakši.
U seriji je prikazano to kako se naši ljudi snalaze po Evropi, a i kakve su posledice ekonomske migracije. Na koje još teme skrećete pažnju?
Te ekonomske migracije jesu najznačajnija tema. Balkan se lagano iseljava ka Evropi u želji da zaradi koru hleba. Pored toga, dotakli smo se i vladavine prava, obrazovanja, digitalizacije. Problem je što naši ljudi misle da se reformski procesi nameću kao uslov pristupanju EU, ne shvatajući da oni primarno služe za poboljšanje života. Krajnji cilj ne bi trebao biti ulazak u EU, već aktiviranje privrede i ujednačavanje standarda da bi generalno kvalitet života bio bolji. Vjerujem da je sasvim druga percepcija naših političara koji priželjkuju novu kravu muzaru i opuštenije mandate kad se ispeglaju neki ekonomski problemi. Samo nisu ni Evropljani baš blesavi, zato nas i drže na dugom štapu.
Da li ste probali da unesete pravo prase u EP?
U salu Evropskog parlamenta, gdje se donose najznačajnije odluke u Evropi, unijeli smo pravo pečeno prase. Imali smo dozvolu za snimanje unutar zgrade koja se pribavila mjesecima ranije, ali fore sa prasetom smo se sjetili pred sami put pa je bilo nemoguće tražiti bilo kakve dodatne intervencije. Srećom, kad smo prase provlačili kroz skener na ulazu, ljudi iz obezbjeđenja su se samo smijali i nije bilo nikakvih problema za njegov upad. Jeste pečeno prase odvratni balkanski način korupcije ali jeste i subverzivna poruka koju smo poslali evropskim političarima ostavljajući ga u sali.
Prošlo je više od godinu i po dana od “Slučajeva pravde”. Sada kad su vam se slegli utisci, da li ste zadovoljni kako je film prošao kod kuće i u regionu?
Jako smo zadovoljni kako je film bioskopski prošao i kući, i regionalno, naročito u Srbiji. Teza, koju najčešće imaju urednici i direktori TV kuća baš u Srbiji, da ljudi tamo neće razumjeti naš humor je baš ponižavajuća za njihovo gledateljstvo. Izgleda da kreatori TV sadržaja smatraju da su Zadruga i Parovi mjera današnje Srbije. Srećom što Bjelogrlić i drugi filmski autori ne pristaju na to. Ne pristajmo ni mi.
Da li je u planu nastavak serije? Ili pripremate novi film?
Trenutno smo na godišnjem odmoru. Temperature u Podgorici su toliko visoke ljeti da nema ni govora o nekom organizovanju snimanja. Čak i našu radio emisiju tradicionalno gasimo do oktobra. Vidjećemo od jeseni kuda dalje.
Preporučeno
Izvor: N1
