Ovakvi potezi Vlade su, smatraju u NVO sektoru, nastavak loših odluka predhodnih Vlada čime se gubi veliki resurs, ulaže puno novca, a dobija vrlo malo energije. Tako, kako kažu, nastavljamo da lutamo “jer i dalje ne znamo što su naši strateški energetski ciljevi”.
– Na protestnom kampu za Komarnicu premijer nas je pitao zašto protestujemo. Protestujemo upravo da se ovakve odluke ne bi desile jer ovakva odluka odobrava neisplativu hidorolektranu, a blokira sve druge zdrave projekte koji se mogu razvijati na Komarnici. Odobravanje hidroelektrane nije samo sporno zbog zdrave životne sredine, sporno je i energetski i ekonomski. Nastavljamo da robujemo prevaziđenim tehnologijama, praksama i projektima koji su stari 50 i više godina. Mi jesmo zavisni od električne energije, ali nasuprot tome još više smo zavisni od očuvane prirode. Postoje brojna rješenja čijom primjenom možemo sa manje ulaganja dobiti više struje – navedeno je u saopštenju koje potpusuju građanska inicijativa Spasimo Komarnicu, Organizacija KOD, Crnogorsko društvo ekologa, Društvo mladih ekologa Nikšić, Centar za zaštitu i proučavanje ptica, Ekopatriotizam, Nikta, Zrcalo, Ko Ako Ne Arhitekt / KANA, legalizuj.me i Nature Lovers Montenegro.
Te NVO pozvale su Vladu da se ozbiljno pozabavi pitanjima energetskog sektora Crne Gore, te da prestane sa eksperimentisanjem sa rizičnim i nepouzdanim projektima.
– Ako težimo energetskoj nezavisnosti treba da imamo sigurnu bazu, u smislu sinhronizovanih planskih dokumenata koji treba da budu poveznica između očuvanja prirode i energetske nezavisnosti, čime ćemo izbjeći buduće kolizije i dobiti projekte od suštinskog javnog interesa – ističe se u saopštenju.
Napominju da bi se, ukoliko bi se realizovao ovaj projekat, zadužili najmanje 300 miliona eura, a procjene analitičara iz oblasti energetike su da bi ovaj projekat koštao čak 600 miliona eura.
– Pri tome imali bi najviše sedam odsto trenutne proizvodnje električne energije, a pri tome bi izgubili spomenik prirode. Struja iz ove elektrane bi se počela proizvoditi najranije za desetak godina, znači oko 2033. godine. Ovaj projekat neće vratiti ljude u Šavnik i Plužine, a sama akumulacija bi se negativno odrazila na turističku sezonu Žabljaka i Šavnika zbog smanjenja sniježnih padavina – naglašeno je u saopštenju.
U ovim organizacijama poručuju da nijesu deklarativno protiv novih energetskih objekata, ali jesu protiv projekata zbog kojih država pada u dužničko ropstvo “jer sa izgrađenom HE „Komarnica“ sigurno nećemo imati energetsku nezavisnost, a zbog velikog zaduženja ne bi mogli pokrenuti druge velike energetske projekte”.
Kada bi se ovaj novac koji je planiran za HE „Komarnica“ uložio u savremene izvore energije, imali bismo za isti novac više električne energije, više radnih mjesta, i očuvanu prirodu. Vjerujemo da su predstavnici Vlade i sami svjesni navedenog, pogotovo imajući u vidu da je premijer i predstavnik evropskih zelenih, pa je za očekivati da slijedi principe na kojima počiva Evropska unija, kojoj nije prioritet izgradnja novih, već rekonstrukcija i unaprijeđenje postojećih hidroenegretskih objekata – dodaje se u saopštenju.
Preporučeno
Zato se, smatraju, pitanje HE „Komarnica“ može posmatrati kao test spremnosti Vlade Crne Gore da preuzme odgovornost i pokaže da li nas može učiniti dijelom evropske zajednice ili vratiti decenijama unazad.
- Građani okupljeni oko ideje očuvanja rijeke Komarnice će nastaviti sa aktivnostima koje iznuđuju održivo korišćenje rijeke Komarnice, a pametno korišćenje ukupnog energetskog potencijala Crne Gore – zaključeno je u saopštenju.
Video