Video
Neodržive su brojne i visoke naknade i provizije koje banke naplaćuju klijentima zbog čega su česte žalbe, kaže bankarski ombudsman dr Halil Kalač komentarišući za Pobjedu nedavnu odluku srpskog Apelacionog suda koji je ništavnom proglasio naknadu za obradu kredita. Te se naknade najčešće kreću od jedan do 1,5 odsto visine kredita.
Preporučeno
“Banka nema pravo da dva puta obračunava naknadu za obradu kreditnog zahtjeva jer ima mišljenja da to rade. Jednom kroz aktivnu efektivnu kamatu, a drugi put i kao posebnu stavku sadržanu u ugovoru kao naknada za obradu kreditnog zahtjeva. To je prekršaj. Naknada za odobravanje kredita ne može se zakonski osporiti, ali se može diskutovati o njenoj visini, kao i o tome da li treba da se određuje procentualno od visine odobrenog kredita. Dosadašnja praksa pokazuje da se naknada definiše kao procenat na odobreni kredit. Zato treba nešto promijeniti u načinu obračuna ove naknade. Zbog visokih provizija i naknada, aktivne efektivne kamatne stope su visoke u našem bankarskom sistemu”, kaže Kalač.
Nesporno je da, dodaje, banka naknadu troškova obrade kredita može naplaćivati na osnovu zakona o obligacijama i o potrošačkim kreditima.
Ova naknada kao trošak sadržana je u aktivnoj efektivnoj kamatnoj stopi (AEKS), sa kojom zainteresovani subjekat za kredit treba biti upoznat od strane banke. Kamatne stope su tržišna kategorija, kako nominalne tako i efektivne. Banke slobodno formiraju kamatne stope. Troškovi obrade kredita, pored ostalih troškova, ulaze u aktivnu efektivnu kamatnu stopu.
Od visine naknade obrade kredita u velikoj mjeri zavisi visina aktivne efektivne kamatne stope (AEKS) objašnjava Kalač i dodaje da su naknade različite od banke do banke.
