Video
Prema preliminarnim podacima Monstata, realni bruto domaći proizvod u prvom kvartalu 2026. porastao je za 2,6 odsto, nakon rasta od 2,8 odsto u istom periodu prethodne godine. CBCG navodi da je rast i dalje dominantno bio podstaknut domaćom tražnjom, prije svega ličnom potrošnjom i bruto investicijama u osnovna sredstva, dok je neto izvoz imao negativan doprinos zbog pada izvoza roba i usluga, uključujući niže prihode od turizma.
Centralna banka projektuje da bi crnogorska ekonomija u 2026. godini mogla rasti oko tri odsto, dok relevantne međunarodne institucije očekuju rast od oko 2,8 odsto.
Krediti dostigli 5,59 milijardi eura
Jedan od najuočljivijih podataka odnosi se na bankarski sektor. Ukupni krediti na kraju prvog kvartala iznosili su 5,59 milijardi eura, što je 20,56 odsto više u odnosu na kraj 2025. godine.
Krediti stanovništvu dostigli su 2,48 milijardi eura, uz rast od 3,98 odsto, dok su krediti nefinansijskom sektoru povećani na 1,95 milijardi eura. Krediti opštem nivou države porasli su na 177,2 miliona eura.
Sa druge strane, ukupni depoziti smanjeni su 2,46 odsto i iznosili su 5,92 milijarde eura. Depoziti stanovništva pali su 1,04 odsto, na 2,45 milijardi eura, dok su depoziti opšteg nivoa države smanjeni skoro 11 odsto.
Bankarski sektor stabilan
CBCG ocjenjuje da je bankarski sektor zadržao visok nivo stabilnosti, kapitalizovanosti i likvidnosti.
Koeficijent adekvatnosti ukupnog kapitala na kraju marta iznosio je 21,22 odsto, dok je likvidna aktiva banaka dostigla 1,34 milijarde eura.
Ukupna bilansna suma banaka iznosila je 7,85 milijardi eura i bila je 9,98 odsto veća nego godinu ranije. Učešće nekvalitetnih kredita smanjeno je na 2,43 odsto, odnosno za 0,73 procentna poena u odnosu na kraj prvog kvartala prethodne godine. makroekonomsko_okruzenje
Bankarski sektor ostvario je dobit od 32,88 miliona eura, što je 3,79 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Kamate na nove kredite pale
Tokom prvog kvartala nastavljen je trend postepenog smanjenja aktivnih kamatnih stopa, uz blagi rast kamatnih stopa na depozite.
Prosječna ponderisana aktivna efektivna kamatna stopa na ukupne kredite iznosila je 6,13 odsto, dok je kamata na nove kredite smanjena na 5,77 odsto, odnosno za 0,21 procentni poen u odnosu na isti period prethodne godine.
Prosječna ponderisana pasivna efektivna kamatna stopa na depozite iznosila je 0,31 odsto.
Kretanja na tržištu rada ostala su povoljna. Prosječan broj zaposlenih povećan je 4,3 odsto na godišnjem nivou, dok je prosječan broj registrovanih nezaposlenih smanjen za 12,8 odsto.
Stopa registrovane nezaposlenosti na kraju marta iznosila je 8,85 odsto, što, prema CBCG, predstavlja najniži nivo od kada Zavod za zapošljavanje Crne Gore vodi evidenciju.
Prosječna bruto zarada iznosila je 1.227 eura, a prosječna neto zarada 1.026 eura.
Inflatorni pritisci ostali su umjereni. Potrošačke cijene u prvom kvartalu bile su u prosjeku 2,9 odsto više nego godinu ranije, dok je godišnja stopa inflacije u martu iznosila 3,1 odsto.
U odnosu na kraj 2025. godine cijene su povećane za 1,1 odsto.
Industrija porasla, turizam slabiji
Kratkoročni pokazatelji ukazuju na nastavak rasta aktivnosti u građevinarstvu, trgovini i industriji, dok su u turizmu i većem dijelu saobraćaja zabilježena slabija kretanja.
Industrijska proizvodnja u prvom kvartalu bila je 7,5 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine. Rast je prvenstveno rezultat veće proizvodnje električne energije, dok su prerađivačka industrija i sektor vađenja ruda nastavili da bilježe pad.
Turistička aktivnost bila je nešto niža nego godinu ranije, uz smanjenje broja dolazaka i noćenja, dok su pokazatelji saobraćaja uglavnom ukazivali na pad aktivnosti, izuzev vazdušnog putničkog i robnog saobraćaja.
Fiskalna kretanja tokom prvog kvartala obilježio je brži rast rashoda od rasta budžetskih prihoda, što je dovelo do povećanja budžetskog i ukupnog fiskalnog deficita.
Gotovinski deficit budžeta iznosio je 123,92 miliona eura, odnosno 1,45 odsto procijenjenog BDP-a, dok je deficit javnog sektora iznosio 143,68 miliona eura, ili 1,68 odsto BDP-a.
Javni dug 5,13 milijardi eura
Bruto javni dug na kraju marta 2026. godine iznosio je 5,13 milijardi eura, odnosno 59,94 odsto BDP-a, i bio je 1,06 odsto niži nego na kraju prethodne godine.
Preporučeno
Neto javni dug iznosio je 52,34 odsto BDP-a. CBCG upozorava da, iako je nivo javnog duga ispod referentnih vrijednosti definisanih fiskalnim pravilima Evropske unije, visok udio spoljnog duga i predstojeća dospijeća euroobveznica zahtijevaju nastavak opreznog upravljanja fiskalnim i refinansirajućim rizicima.
