Video
U prošloj godini 7,1 odsto zaposlenih u Evropskoj uniji radilo je prekovremeno na svom glavnom poslu. Prema Eurostatu, prekovremeno radno vrijeme je kada radnik provodi 49 ili više sati sedmično na poslu.
Među državama Evropske unije Grčka je imala najveći udio radnika koji rade prekovremeno – 11,6 odsto. Slijede je Kipar (10,4 odsto) i Francuska (10,1 odsto).
Članice Unije u kojima se najmanje radi prekovremeno su Bugarska (0,4 odsto), te Litvanija i Letonija (po 1,1 odsto).
Za Veliku Britaniju, koja više nije članica Evropske unije, posljednje su dostupni podaci iz 2019. godine. Tada je 14,1 odsto zaposlenih radilo prekovremeno.
Turska, koja takođe ne spada pod prosjek EU-a, apsolutni je rekorder u dostupnim podacima. U ovoj državi više od četvrtine zaposlenog stanovništva radi prekovremeno – 27,2 odsto.
Dvije regionalne članice Evropske unije su ispod ukupnog prosjeka. U Sloveniji 5,5 odsto zaposlenih radi prekovremeno, dok u Hrvatskoj svega 3,8 odsto radi prekovremeno.
U Bosni Hercegovini je u 2023. godini prekovremeno radilo 7,2 zaposlenog stanovništva, a u Srbiji 8,3. Posljednje dostupni podaci za Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju su iz 2020. godine – u toj godini je u Crnoj Gori prekovremeno radilo 12,1 odsto zaposlenog stanovništva, a u Sjevernoj Makedoniji 4,2.
U Sjevernoj Makedoniji je 2010. godini 15,4 odsto zaposlenih radilo prekovremeno, a u 2020. tri puta manji broj.
U Sloveniji je 2010. prekovremeno radilo 10 posto uposlenih, a u 2023 duplo manje. Hrvatska je spala sa 8 idsti 2010. na 3,8 odsto 2023.
Crna Gora je jedina gdje je rastao broj zaposlenih koji rade prekovremeno – pa je tako 2011. prekovremeno radilo 9,7 odsto uposlenih, a 2019. – 13,2 odsto.
Preporučeno
Eurostatovi podaci za Bosnu i Hercegovinu dostupni su tek od 2021. godine, i nije bilo velike razlike u postocima.
