Video
Na drugom mjestu je Hrvatska sa 12,2 odsto, slijede Malta sa 11,8, Grčka sa 11,7 i Kipar sa 10,7 odsto.
Prema podacima Eurostata, rang-lista za 2025. godinu izgleda ovako:
1. Crna Gora – 14,0 odsto
2. Hrvatska – 12,2 odsto
3. Malta – 11,8 odsto
4. Grčka – 11,7 odsto
5. Kipar – 10,7 odsto
6. Portugal – 10,3 odsto
7. Španija – 9,5 odsto
8. Austrija – 7,2 odsto
9. Italija – 6,1 odsto
10. Bosna i Hercegovina – 5,8 odsto
11. Turska – 5,7 odsto
12. Mađarska – 5,2 odsto
Podaci pokazuju da se lider na ovoj rang-listi mijenjao tokom posljednje tri decenije.
Sredinom 1990-ih godina prednjačio je Kipar. U 1995. godini udio potrošnje na restorane i hotele iznosio je 13,7 odsto BDP-a. Malta je 1998. godine preuzela prvo mjesto i zadržala ga tokom većeg dijela 2000-ih.
Crna Gora je do vrha rang-liste stigla 2011. godine, kada je, prema navedenim podacima, sustigla Maltu.
Tokom pandemijske 2020. godine Grčka je kratkotrajno bila na prvom mjestu, nakon čega je Crna Gora ponovo izbila na čelo 2021. godine i, prema podacima za period do 2025, zadržala tu poziciju.
Visok udio izdataka za restorane i hotele u BDP-u u značajnoj mjeri može biti povezan sa značajem turizma za ekonomije ovih zemalja. U ukupnoj potrošnji u sektoru učestvuju i domaći potrošači i strani turisti, pa promjene u turističkoj aktivnosti mogu uticati na ovaj pokazatelj.
Crna Gora je 2025. godine imala udio od 14 odsto, dok je u Hrvatskoj iznosio 12,2 odsto. To znači da je udio u Crnoj Gori bio oko 1,15 puta veći nego u Hrvatskoj.
Preporučeno
Podaci su iz baze Eurostata, koja obuhvata izdatke za restorane i hotele izražene kao procenat BDP-a.
