Video
Predsjednica ECB Kristin Lagard potvrdila je u utorak da će povećati kamatne stope za 0,25 odsto, te da će ako inflacija nastavi da raste ubrzati podizanje kamata. Stroža monetarna politika odgovor je ECB na rast inflacije u eurozoni koja je u maju bila 8,1 odsto.
Mali rast
Na pitanja Pobjede u kojoj mjeri će se rast referentne kamatne stope ECB odraziti na kreditna zaduženja crnogorskih građana, te da li ukoliko planiraju novi kredit treba da ga uzmu što prije, Drecun odgovara da najavljeno povećanje nije veliko.
– Rast referentne kamatne stope ECB za četvrtinu boda nije strašan i nema razloga da zbog toga dođe do većeg povećanja kamata na kredite u Crnoj Gori. Ono čega se bojim je da će bankari svoje buduće rizike pokušati da ukalkulišu u neopravdano povećanje kamata – ocjenjuje Drecun.
Centralne banke u Evropi već su počele da povećavaju kamatne stope. Švajcarska nacionalna banka povećala je sredinom jula ključnu kamatu za pola procenta, prvi put u 15 godina, dok je Banka Engleske ovog mjeseca kamatu povećala peti put od decembra prošle godine. Novo povećanje kamate od 0,75 odsto sprovele su sredinom jula i američke Federalne rezerve.
Iz CBCG ranije su kazali da će najava ECB dovesti do blagog rasta kamata na kredite u Crnoj Gori, te da građani to neće brzo osjetiti jer
banke imaju dovoljno novca i nemaju potrebu da se u kratkoročnom periodu zadužuju na međunarodnom tržištu.
Rast kamata će pogoditi samo kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Prosječna efektivna kamata na nivou sistema na kraju aprila je bila 5,58 odsto.
Loša struktura depozita
Drecun smatra da je struktura izvora banaka na crnogorskom tržištu loša i ukazuje da 80 odsto ukupne štednje, koja je na kraju aprila vrijedila rekordnih 4,38 milijardi eura, čine depoziti po viđenju, koje klijenti u bilo kojem trenutku mogu povući.
– To je ogroman rizik za bankarski sistem. Prejaka je regulatorna legislativa za ovako slabu ekonomiju, pa dolazimo u situaciju da su banke na papiru likvidne, a privreda nelikvidna – naveo je Drecun i ocijenio da treba da imamo državnu banku, koja bi mogla biti korektivni faktor na tržištu. B. D.
Inflacija je kao poplava
Komentarišući visok rast inflacije, Drecun kaže da je riječ o specifičnoj situaciji jer inflacija nije naša, zbog čega ne možemo da se borimo protiv nje.
Preporučeno
– Inflacija je kao poplava, kad prođe proći će. Mi tu ne možemo ništa da uradimo i to je rizik koji smo prihvatili kad smo odlučili da se odreknemo monetarne politike. Obezvređivanje eura je daleko veće od stope inflacije – naveo je Drecun.
