Ona navodi da je prvih deset godina od obnove nezavisnosti crnogorska ekonomija obilježena neoliberalnim konceptom razvoja i privlačenja stranih direktnih investicija.
Kasalica dodaje da se drugih deset godina redistribucijom ulaže u životni standard, a obilježene su visokom inflacijom, eksternom uvezenom i interno generisanom poreskim reformama iz 2022. i 2024.
“Krajem devededestih donešena je najhrabrija, najcjelovitija i najsvrsishodnija odluka crnogorskog ekonomskog razvoja – da se izađe iz dinara i da se ukupan platni promet veže za uvozni reper, odnosno njemačku marku, a kasnije 2002. godine i uvođenje eura”, rekla je Kasalica.
Crna Gora se, prema njenim riječima, nezvanično pridružila onome da se zna šta joj valuta i da se zna u čemu se izražava ono što je ekonomska vrijednost.
“Sa dvije milijarde bruto društvenog proizvoda, nezvanično, jer još su preliminarni podaci za 2025. godinu, stiglo se na nekih 8 milijardi. Dug nam je sa nekih 700 miliona sad preko četiri milijarde. Od nekog učešća u bruto društvenom proizvodu od 38 procenata sada je skoro i 70 procenata. Budžet nam je sa nekih 700-800 miliona stigao već na nekih četirimilijarde i malo više. Sve su to podaci koji idu uzlaznim trendom, ne govore na štetu crnogorske ekonomije i ne govore na štetu crnogorskog ekonomskog razvoja. Ono što su ostale slabosti, nažalost ih nijesmo mnogo otklanjali i nijesmo mnogo radili”, kazala je Kasalica.
U proteklih 20 godina Crna Gora je, dodaje, imala dva velika ekonomska pada 2008. i 2009, kao i jedan manji 2020, a bilježi i krizu 2012. kada je bila kriza duga u Evropi.
Preporučeno
“Ova dva pada su duboko uzdrmala crnogorsku ekonomiju, pokazala i da je crnogorska ekonomija otporna na šokove, ali da je duboko osjetljiva na mnoge vrste kako eksternih, tako i internih kriza”, zaključila je Kasalica.
Video