Video
Ma kako to izgledalo na prvi pogled, rast prihoda nije suštinski uticao na planu ozdravljenja javnih finansija. Bez obzira na ispoljeni trend u budućnosti suštinske bolesti naših javnih finansija ostaju, rekao bih da se produbljuju. I dalje će snažno biti prisutna potreba za zaduživanjem, u to ne treba imati sumnje, a to znači i dalje visoke troškove finansiranja potrošnje, nažalost. Uz to, ozbiljno nam prijeti enormno vraćanje dugova u narednim godinama, a mi plana za to još nemamo – samo apele – kazao je Kostić našoj redakciji.
On ovakvu ocjenu temelji na mišljenju što, kako kaže, naša aktuelna fiskalna politika nije usmjerena u cilju ozdravljenja javnih finansija već u cilju održavanja politički atraktivnog nivoa javne potrošnje koji je direktno destabilizirajući i protivurječi dugoročnom rastu i razvoju.
Suficit budžeta
Ministarstvo finansija objavilo je da je, prema preliminarnim podacima o prihodima i rashodima, u prvih pola godine, suficit budžeta na nivou od 174 miliona eura, odnosno 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je samo u junu ostvaren suficit od 60 miliona. Državna kasa je, prema preliminarnim podacima za period januar – jun, prihodovala 1,24 milijarde eura, što je 321,3 miliona ili 35,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Iz Ministarstva su kazali da su prihodi u prvih šest mjeseci u poređenju sa planom premašili očekivanja za 230,3 miliona ili 22,9 odsto.
Prema riječima Kostića, da bi Vlada ili bilo ko drugi trebalo da bude zadovoljan objavljenim preliminarnim rezultatima izvršenja budžeta, morali bi prvo znati koji su ciljevi ekonomske i fiskalne politike u srednjem i kratkom roku.
” Jedino na osnovu komparacije sa tako utvrđenim ciljevima može se donositi utemeljena ocjena i izraziti osjećaj zadovoljstva ili nezadovoljstva onim što je ostvareno kao i ispoljenim trendom. Vidimo da je Vlada već egzaltirana učinjenim (uostalom do sada nijesmo ni čuli drugačiji osjećaj od nje za bilo koju njenu aktivnost) a prostora za egzaltaciju apsolutno nema. Naravno, u želji da predstavite sebe boljim nego što jeste nema ničega novog, niti neuobičajenog – to je kod nas radila svaka vlada – a ova radi mimo druge. Ali ono što je zabrinjavajuće jer je postalo obrazac ponašanja jeste dovođenje javnosti u zabludu manipulacijom činjenicama, što će reći da saopštavate samo ono što vam ide u prilog, a prećutkujete ili skrivate ono što bi moglo na određeni način da baci sjenku na vašu aktivnost ili vaš rad”, istakao je Kostić.
On dodaje da bi stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva učinjenim u pogledu preliminarnih ocjena o izvršenju budžeta za prvih pola godine, trebalo da nam da poređenje sa ciljevima ekonomske, odnosno fiskalne politike i naznakom u kom se pravcu krećemo – makar u srednjem roku.
” Takvog odgovora očekivano nema, a ozbiljna analiza bi morala imati takvu opservaciju: gdje smo sada, a gdje želimo da budemo i da li se krećemo u željenom pravcu? Ako nema odgovora na ta pitanja, mi se ponašamo po inerciji i ne nudimo ništa smisleno. Ovo bi bio okvir u kome možemo tražiti željeni odgovor na pitanje o zadovoljstvu postignutim”, rekao je Kostić.
Inflacija pogurala prihode
On navodi da ukoliko je cilj fiskalne politike izvršenje potrošački srukturiranog, a ne razvojno strukturiranog budžeta ,,onda su rezultati njegovog izvršenja zaista zadovoljavajući“.
” Održana je potrošnja, čak je i uvećana, a zadovoljstvo punjenja budžetom je više nego opravdano. ,,Manje je važno“ što je to punjenje prije izraz okolnosti nego li mjera fiskalne politike. Zato se u drugi plan gura inflacija kao uzrok povećanja prihoda (neophodno je bilo ukloniti stopu inflacije iz rezultata); rast ,,uvezene potrošnje“ građana iz Rusije i Ukrajine koja je na nivou – jedne šestine ukupnog stanovništva Crne Gore i tome svojstven rast novoosnovanih preduzeća – novih poreskih obveznika; novi i vrlo problematični način plaćanja poreza na dobit preduzeća koji predstavlja opterećenje za privredu i njenu ionako slabu likvidnost (koji će u narednoj godini sigurno imati manje izvršenje), enormno u odnosu na produktivnost povećanje zarada koje je generisalo dodatni inflacioni pritisak i poremećaj u odnosima zarada sa potencijalom dugoročno lošim posljedicama”, kazao je Kostić.
On smatra da je na punjenje budžeta i rast prihoda uticao i izostanak kapitalnog trošenja ,,što će reći razvoja, i njegovo prikazivanje kao uštede“, te, kako kaže, na isti način prikazivanja donacija i prihoda od ekonomskog državljanstva.
” I ono što dolazi iz pozitivne sfere uticaja, a što se takođe ne pominje jesu: efekti fiskalizacije (koju nije donijela ova vlada); pozitivni efekti programa ,,Evropa sad“ u pogledu legalizacije primanja zaposlenih… “, saopštio je Kostić.
On je dodao da ipak rast prihoda u budžetu u odnosu na plan ne treba zanemarivati niti umanjivati njegov značaj jer je, prije svega, smanjio potrebu za zaduživanjem i umanjio neizvjesnost vezanu za održivost javnih finansija.
Ne davati aerodrome pod koncesiju
Kostić smatra da crnogorske aerodrome ne treba davati u koncesiju, već da bi ih trebalo rekonstruisati ,,ukoliko naš kreditni kapacitet dozvoljava, a on nije velik“.
” Ovo iz razloga što smo mi ekstremno zavisni od turizma pa bi aerodromima trebalo primarno upravljati u skladu s ciljevima ekonomskog razvoja zemlje, a ne primarno u skladu s profitnim interesom same kompanije – kako sugerišu najnoviji događaji vezani za loukostere”, kazao je Kostić.
Ipak, on naglašava da ,,generalno teorijska, a iskustveno dokazana pretpostavka“ je da menadžment državnih kompanija objektivno nije u stanju da bude efikasan kao menadžment privatnih kompanija što, kako je kazao, u ovom slučaju znatno komplikuje samu odluku.
” No, ukoliko sredstava za rekonstrukciju u sopstvenoj režiji nema, Aerodrom Tivat bi trebalo dati pod koncesiju, ali pri tome ozbiljno pripremiti taj ugovor koji bi garantovao prometiranje sa aerodroma turističkih emitivnih lokacija za Crnu Goru. Taj ugovor bi morao odražavati prevashodno ekonomske interese Crne Gore i njene turističke privrede kao i interese zaposlenih, a iznos koncesione naknade bi trebao biti u drugom planu. Uspjeh tog posla, usudio bih se predvidjeti, zavisio bi od toga kako bismo zaštitili cjelinu naših interesa”, zaključio je Kostić.
Gašenje Montenegro Airlinesa ishitreno, sada se ,,kajemo natenane“
Kostić je, komentarišući gašenje avio-kompanije Montenegro Airlines, naveo da je dugo godina uporno, ,,nažalost bezuspješno“ zastupao održavanje te kompanije zbog ekonomskih interesa države i njene turističke privrede.
” Ono što je gore od toga je što sam, opet nažalost, bio u pravu. Mislim da je ta odluka bila ishitrena, nedovoljno promišljena, donešena naprečac, a sada se ,,kajemo natenane“. Tako će biti i u budućnosti”, istakao je Kostić.
On smatra da nova državna avio-kompanija To Montenegro ,,strukturirana kako jeste“ niti može, niti hoće u budućnosti donijeti ozbiljnije rezultate osim, kako kaže, logičnih gubitaka.
Preporučeno
” Kada je osnovana, to je bio logičan ishod koji se do danas nije promijenio. Začuđujuće je sa koliko upornosti i energije insistiramo na sopstvenim greškama. Razlog tome je, izgleda, cijena priznanja da smo pogriješili. Zato ne ispravljamo kapitalne greške, a bez toga ne možemo izaći na put bržeg ekonomskog rasta i razvoja”, poručio je Kostić.
