Video
” Što se tiče crnogorske ekonomije potrebna je određena rekalibracija i restrukturiranje, a budući rast i razvoj i te kako zavise od obnavljanja investicionog ciklusa. Tu je jako važno iskoristiti konkurentske prednosti Crne Gore “, rekao je Lukšić u intervjuu agenciji Mina-business.
On smatra da bi bilo dobro da budući investicioni ciklus bude na bazi potpune usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja koji su promovisani 2015. godine, Evropskim zelenim planom koji je nedavno prezentovala Evropska komisija (EK), Strategijom pametne specijalizacije, kao i na principima dekarbonizacije i digitalne transformacije, posebno u javnom sektoru.
” To u ovom trenutku možda i izgleda malo daleko, ali ne mora biti nužno. Moramo razumjeti da naš budući razvoj zavisi od uspjeha da podstaknemo inovacije, kao i da u brojnim oblastima u kojima vidimo prednosti, bilo da su to turizam, energetika ili poljoprivreda, razuđivanjem aktivnosti tragamo za djelatnostima gdje imamo veće marže i premije i na taj način budemo konkurentni “, rekao je Lukšić.
Lukšić, koji je i direktor za javni sektor u PricewaterhouseCoopers (PwC) Jugoistočna Evropa i vanredni professor na Univerzitetu Donja Gorica (UDG), ocijenio je da nema vremena za odugovlačenje.
” Jasno je da se ove stvari ne mogu promijeniti preko noći, ali je isto jasno da ih je jako brzo potrebno usmjeriti. U tom smislu treba tražiti formulu bržeg oporavka “, smatra Lukšić.
On je, govoreći o padu crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) prognoziranom za ovu godinu u posljednjim projekcijama kako Svjetske banke (SB) od 12,4 odsto, tako i Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) od 12 odsto, kazao da komplikacija ekonomskih prilika može da dovede i do većeg pada BDP-a od 12 odsto.
“Ako imamo u vidu ostvarenje BDP-a u prva dva kvartala koje je saopštio Monstat, projekcije međunarodnih organizacija podrazumijevaju da i u trećem imate sličan pad kao u drugom, odnosno oko 20 odsto i da se u četvrtom manje-više ekonomske prilike zadrže na nivou od prošle godine. Bojim se da je moguće da rezultat ekonomske aktivnosti bude veći pad u trećem kvartalu od 20 odsto i u četvrtom određeni pad, što bi značilo da kretanje BDP-a bude zapravo lošije od pada od 12 odsto”, objasnio je Lukšić.
To, kako je naveo, samim tim znači dalje pogoršanje određenih makroekonomskih parametara i nešto lošiju polaznu osnovu za naredni period.
“To je ozbiljan izazov, jer u kratkom roku jako puno zavisi od realizacije naredne turističke sezone. Naša ekonomija, nažalost, dosta je uslovljena kretanjima u turističkom sektoru, a brojne su neizvjesnosti u vezi sa tim periodom”, rekao je Lukšić.
On je ocijenio da se, nakon dubljeg pada ove godine, naredne može očekivati nešto brži rast.
” To isto znači da će nam trebati više godina da nadomjestimo taj gubitak. Gubitak 2009. godine smo nadomjestili nakon dvije godine, a ako bi pad bio 12 odsto ili veći, trebaće nam tri ili četiri godine “, smatra Lukšić.
On je naveo da bi taj period trebalo iskoristiti u smislu restrukturiranja ekonomije, što uopšte nije jednostavan zadatak.
Lukšić je, govoreći o prognoziranom rastu BDP-a za narednu godinu, kazao da, nažalost, dublji pad znači da je osnovica za brži rast realnija.
“Ove procjene MMF-a i SB-a o rastu od 5,5 odsto podrazumijevaju da bi BDP ove godine mogao biti 4,3 milijarde eura nakon prošlogodišnjih 4,9 milijardi eura. Međutim, ukoliko BDP bude između 4,1 milijarde ili 4,2 milijarde onda se samim tim kreće od niže osnovice pa je mogućnost višeg rasta veća”, precizirao je Lukšić.
On je kazao da je to statistika, a da je ono što karakteriše zemlje koje se razvijaju društvena dinamika, odnosno kakva su očekivanja ljudi i da li percipiraju više šansi i mogućnosti.
” Ako građani vide da se nešto pozitivno dešava, to je važniji kvalitativni indikator da li se stvari pomjeraju nego koliki je rast. Nekad rast od pet odsto ne znači ništa ako plate ili penzije nijesu povećane, a nekad rast od dva odsto ostavlja povoljniji utisak ako imate rast ovih drugih socijalnih benefita”, dodao je Lukšić.
Takođe, kretanje BDP-a može da bude jednokratno ili rezultat nekih investicija, ali se ne odražavaju previše na unutrašnju ekonomiju.
” Prilagođavanje naše ekonomije, ne samo ovom padu uzrokovanom epidemijom Covid-19 već i okolnostima klimatskih promjena je nešto što je dugoročni zadatak. U tom smislu treba naći ispravnu formulu. Zato investicije koje treba da obezbijede budući rast i razvoj treba da budu zasnovane na tome u kojoj mjeri šire strukturu ekonomije i kako je diverzifikuju “, saopštio je Lukšić.
Na pitanje kako će se država izboriti sa javnim dugom od preko 90 odsto BDP-a, Lukšić je odgovorio da javni dug očigledno raste, a sa padom ekonomije će biti još veći kao polazište.
” To će biti jedna od obaveza ljudi koji će se baviti tim pitanjem u narednom periodu, ali u osnovi to je moguće kombinacijom kontrole daljeg rasta duga i obnavljanjem rasta ekonomije kroz novi investicioni ciklus i bolju valorizaciju resursa, a posebno prostora “, naveo je Lukšić.
On smatra da je jedan od mogućih načina rješavanja visokog javnog duga bliska saradnja ili aranžman sa MMF-om.
” Ukoliko bi se realizovala ta opcija, tu uvijek imate jednu vrstu balansa. Sa jedne strane, možete da obezbjeđujete neophodna finansijska sredstva, ali sa druge ćete možda morati da preduzmete određene mjere, bez obzira na to što je MMF danas fleksibilniji nego možda prije desetak godina”, rekao je Lukšić.
Prema njegovim riječima, trend stabilizacije i potom smanjivanje javnog duga moguće je sprovesti kroz fiskalno prilagođavanje u periodu od tri, pet ili sedam godina, zbog čega su važne početne pozicije i politike koje se definišu.
” To su sada dileme koje će svaki ministar finansija ili vlada imati. Koje odluke donijeti i kako taj miks mjera najbolje ustanoviti. Sa druge strane, to može biti direktno konfliktno sa daljim rastom ekonomije. To su sve ozbiljne dileme koje postoje. Tokom krize 2009. godine donosili smo odluke koje šira javnost nije do kraja razumjela, ali su bile nužne za očuvanje ekonomskog i finansijskog sistema. I nova vlada će imati brojne dileme “, smatra Lukšić.
On je dodao da je u tom kontekstu i pitanje nezaposlenosti.
” Rast zaposlenosti u prethodnom periodu bio je u vezi sa trendovima kretanja u ekonomiji, što znači da je rast turističkog i sektora usluga generisao dodatnu zaposlenost. Sada kada su ti sektori na udaru automatski imate i nezaposlenost”, kazao je Lukšić.
Međutim, kako je objasnio, nije realno sada ni očekivati neku vrstu ekonomskog preokreta, kao što je brza reindustrijalizacija zemlje.
” Nije to tako realno i na kraju krajeva za bilo koji razvoj u nekoj oblasti potreban je i ljudski kapital, koji je u kontekstu današnjeg digitalnog vremena moguće angažovati i sa strane, a to je pitanje u kojoj mjeri sa takvim kapitalom u Crnoj Gori raspolažemo. On je možda tek u začetku, treba mu vremena ili podsticaja “, rekao je Lukšić.
Postoje tu, kako je dodao, brojni strukturni problemi koje nije tako lako preko noći riješiti.
Lukšić je, odgovarajući na pitanje šta bi trebalo da budu prvi ekonomski potezi nove vlade, kazao da će ona nužno morati odmah da radi na novom budžetu, kao i ekonomskom i fiskalnom programu konkurentnosti, dokumentima koji se prezentuju EK u koji se ugrađuju strukturne reforme za period od naredne do 2023. godine.
” Biće potrebno odmah raditi na definisanju pojedinih mjera stabilizacije ekonomskih prilika”, smatra Lukšić.
On je dodao da problem nelikvidnosti postaje sve izraženiji, kao i da će ozbiljno uticati na mogućnosti finansijskog sektora da podupre brzo obnavljanje ekonomskog rasta.
” Takođe, jako je važno definisati mjere i politike koje se tiču naredne ljetnje sezone, recimo o uslovima otvorenosti granica koje bi sad trebalo utvrditi kako bi bile poznate za taj period. Potrebno je smanjiti neizvjesnosti koliko je god moguće i tako uticati na to da se ekonomske prilike stabilizuju i poprave “, smatra Lukšić.
On je, na pitanje da li će nova vlada morati da radi rebalans budžeta za ovu godinu, odgovorio da možda tehnički i nije nužno sprovesti rebalans.
Preporučeno
2 Nemam precizan uvid u kretanje budžetskih prilika, međutim moguće da će se godina zatvoriti i sa Zakonom o budžetu koji je usvojen ljetos, a koncentrisati se na usvajanje budžeta za narednu godinu”, zaključio je Lukšić.
