“Prema preliminarnim makroekonomskim projekcijama, realni rast ekonomije u 2023. godini biće na nivou od 3,4 odsto dok se u naredne tri godine očekuje prosječna stopa ekonomskog rasta od oko 3 odsto, odnosno 3,2 odsto u 2024, 2,8 odsto u 2025. i 3 odsto u 2026. godini”, saopšteno je iz Ministarstva finansija (MF).
U posmatranom periodu, kako su naveli, projektuje se i kontinuirano smanjenje deficita javnih finansija sa planiranih 7,2 odsto u 2023 na 3.4 odsto BDP-a u 2026. godni, ulaganje u infrastrukturne projekate u vrijednosti od cca 1,6 milijarde eura ali i obezbijeđivanje stabilnog padajućeg trenda javnog duga sa planiranih 68,5 odsto BDP-a u 2023. godini na 61.3 odsto BDP-a u 2026. godini.
“Imajući u vidu rastuće pritiske na javne finansije, koji se primarno odnose na otplatu duga u iznosu od 1,1 milijardu eura po izdatim obveznicama u 2019. i 2020. godini, sprovođenje dodatnih mjera fiskalne konsolidacije i stvaranje značajne fiskalne rezerve biće imperativ u narednom periodu. U tom kontekstu, potencijal na prihodnoj strani budžeta prepoznat je u širenju poreskog obuhvata, suzbijanju sive ekonomije, uređenju oblasti igara na sreću, ali i efikasnijem uređenju turističke industrije”, istakli su iz ministarstva finansija.
Napominju da na rashodnoj strani, pored racionalizacije neproduktivne potrošnje, fokus je potrebno usmjeriti ka reformi sistema socijalne zaštite, odnosno finansiranja zdravstvenog sistema, socijalnih davanja i penzijskog sistema, ali i reformu javne uprave.
Preporučeno
“Jačanjem fisklane discipline u ovoj godini ostvarili smo značajne pomake na planu naplate prihoda ali i kroz druge aktivnosti postavili osnove za ubrzaniji privredni rast i uravnotežene javne finansije, kako bi, u budućem periodu, postigli veću ekonomsku otpornost i održivost”, zaključuju iz MF.
Video