Video
Izvještaj Misije MMF-a za Crnu Goru, koji je pripremljen nakon redovnih godišnjih konsultacija sa crnogorskim zvaničnicima, pokazuje značajna odstupanja u procjeni eksperata ove međunarodne finansijske institucije i Ministarstva finansija po pitanju kretanja fiskalnog deficita, javnog duga i rasta BDP-a u narednih par godina.
“Srednjoročna fiskalna strategija nadležnih organa postavlja fiskalni put da deficit padne ispod jedan odsto BDP-a do 2024. godine, uglavnom zasnovan na smanjenju rashoda od oko pet odsto BDP-a i optimističnim projekcijama ekonomskog rasta koje premašuju većinu empirijski zasnovanih procjena potencijalnog rasta i pretpostavlja se da praktično nema ožiljaka od pandemije”, navodi se u izvještaju MMF-a.
MMF predviđa da će fiskalni deficit u ovoj godini biti 6,1 odsto, u narednoj 5,6, a u 2024. šest odsto, dok Ministarstvo finansija ima mnogo optimističnije prognoze. Resor Milojka Spajića predvidio je nivo fiskalnog deficita u ovoj godini na pet odsto, u narednoj 1,9, a u 2024. svega 0,6 odsto. Kada je riječ o javnom dugu, MMF očekuje da on u ovoj godini bude na nivou od 77,9 odsto BDP-a, u narednoj 78,2, a u 2024. 80,9 odsto, dok se u 2026. penje do 86,8 odsto BDP-a. Ministarstvo finansija, sa druge strane, procjenjuje pad javnog duga sa 76,6 odsto BDP-a u ovoj na 73,2 odsto u narednoj i 69,9 odsto u 2024. godini. Znatna razlika je i u procjeni rasta crnogorske ekonomije, za koju MMF vjeruje da će rasti šest odsto u ovoj, 2,8 odsto u narednoj i 2,5 odsto u 2024, dok Ministarstvo očekuje rast od šest, 5,1 i 4,5 odsto u trogodišnjem periodu.
MMF je upozorio da program ,,Evropa sad“ nosi potencijalno značajne rizike, među kojima su redosljed predloženih mjera i manjak resursa i administretivnih kapaciteta inspekcija.
Veliki izazovi proizilaze iz nemogućnosti da se tačno izmjeri ukupna veličina sive ekonomije, kao i varijacije i koncentracije neprijavljenih plata širom zemlje i sektora privrede.
MMF savjetuje nadležnima da održe primarni suficit od oko jedan procenat BDP-a do 2026. godine, što bi bilo u skladu sa težnjama za pristupanje EU, obezbijedilo bi silaznu putanju javnog duga i podrazumijevalo sličnu stopu fiskalnog prilagođavanja preduzetog između 2015. i 2019. godine.
“Osoblje procjenjuje da su fiskalne mjere u iznosu od četiri odsto BDP-a potrebne za postizanje ovog cilja. Ovo bi podržalo smanjenje duga opšte vlade na oko 77 odsto BDP-a do 2026. godine. To se može postići kombinacijom mjera rashoda i prihoda tokom četiri godine, uključujući uvođenje mjera povećanja prihoda prvobitno predviđenih u programu ,,Evropa sad“, koje nijesu usvojene u budžetu za ovu godinu”, ističu eksperti MMF-a.
Da bi se došlo do suficita od jedan odsto, MMF preporučuje Crnoj Gori da u ovoj godini uvede akcizne politike predviđene programom ,,Evropa sad“ i sprovede markiranje goriva. U narednoj godini preporučeno je povećanje PDV-a za jedan procentni poen na 22 odsto, zatvaranje odabranih poreskih oslobođenja, povećanje stope poreza na dohodak na 15 odsto, smanjenje zapošljenih u javnom sektoru za dva odsto godišnje, te zadržavanje rasta robe i usluga u odnosu na inflaciju i zadržavanje povećanja plata u javnom sektoru. U 2024. MMF preporučuje zadržavanje rasta kapitalne potrošnje u odnosu na inflaciju.
Eksperti MMF-a ukazuju da još nijesu riješena brojna strukturalna finansijska pitanja, poput spajanja Uprave prihoda, programskog budžetiranja, formiranja Fiskalnog savjeta, te procjene upravljanja javnim ulaganjima.
“Tekuće spajanje Poreske uprave, Uprave carina i Uprave za igre na sreću u jedinstveni subjekat suočilo se sa izazovima, uključujući organizaciona i kadrovska pitanja. Neometana implementacija spajanja biće ključna za jačanje kapaciteta za potpunu implementaciju programa ,,Evropa sad“ i minimiziranje poremećaja u prikupljanju prihoda”,- navodi se u izvještaju MMF-a.
Vlasti su, kako se dodaje, preduzele dobrodošle korake o uvođenju programskog budžetiranja, ali reforme treba da nastave da ga produbljuju kroz sve relevantne budžetske jedinice javnog sektora.
Kada je riječ o procjeni upravljanja javnim ulaganjima, MMF ukazuje da je njihov posljednji izvještaj u ovoj oblasti otkrio da je osnovni investicioni okvir u Crnoj Gori relativno jak, ali da se ne pridržava nužno u odabiru projekata, planiranja i procjene rizika.
“Ključni izazov biće da se u potpunosti iskoristi postojeći okvir u svim oblastima, kao i da se ograniči označavanje projekata kao ,,strateških“ u okviru jasno definisanih i strogih standarda”, konstatuje MMF.
U izvještaju se ocjenjuje da bi dodatne reforme dugoročno stvorile više fiskalnog prostora. Preporučuje se donošenje strategije reforme javne uprave, reforma penzionog sistema, te obezbjeđivanje jednostavnog i transparentnog poreskog sistema koji bi identifikovao sve poreske izdatke.
“Poreski izdaci, posebno u PDV-u, su značajni i procijenjeni su na preko dva procenta BDP-a”, dodaje se u izvještaju.
Oprezno sa kapitalnim projektima
Eksperti MMF-a upozorili su da Vlada ne treba da razmatra realizaciju velikih kapitalnih projekata ukoliko za to ne postoji adekvatan fiskalni prostor. Oni podsjećaju da je aktuelna vlast iskazala interesovanje za izgradnju daljih faza auto-puta Bar – Boljare, te da razmatraju planove za druge projekte koji bi Crnu Goru povezali sa Hrvatskom, BiH i Albanijom.
Preporučeno
“Svako razmatranje velikih kapitalnih izdataka trebalo bi da zavisi od dostupnosti adekvatnog fiskalnog prostora i da je javni dug na održivoj osnovi. Svaki novi aranžman za upravljanje javno-privatnim partnerstvom treba da bude integrisan u snažan proces upravljanja javnim investicijama, sa identifikovanim i praćenim fiskalnim rizicima. Potreban je dodatni oprez u pogledu mogućih aranžmana javno-privatnog partnerstva koji bi mogli dovesti do značajnih fiskalnih obaveza “, preporučuju eksperti MMF-a.
