Video
“Posmatrajući kompletnu situaciju kako javnih finansija tako i stanja u ekonomiji Crne Gore jasno
je da je bilo za očekivati da dođe do određenih rješenja koji se odnose na povećanje prihodne
strane budžeta, posebno tokom naredne godine, kaže Mulešković.
Prema njegovim riječima, imajući u vidu sve odluke koje su donijete tokom ove godine, uvođenje raznih naknada, povećanje zarada i slično jasno je da će sledeća godina biti izazovna iz ugla prihodne strane budžeta pa samim tim se moraju planirati i određene mjere koje bi nadomjestile nedostatke.
Mulešković je mišljenja da ćemo imati veoma izazovnu narednu godinu, jer je sada jasno da predlogom budžeta nedostaje preko 600 miliona eura.
Mulešković pojašnjava da vodeći se međunarodnim standardima, i poštujući zakonsku osnovu, minimalna zarada se određuje dogovorom među socijalnim partnerima i da upravo u ovom procesu se pregovara povećanje minimalne zarade uz određene ustupke kako zaposlenima tako i poslodavcima.
“Upravo kroz ovaj proces su poslodavci pristali na drastično povećanje minimalne zarade
početkom godine, ali uz smanjenje troškova koji opterećuju zarade, tj poslovanje svih privrednih
subjekata”, navodi Mulešković i objašnjava da ukoliko dođe do ponovnog uvođenja doprinosa za zdravstvo, prekršiće se taj dogovor i dovešće se u pitanje upravo opterećenje koji poslodavac mora da plaća, što u krajnjem može stvoriti velike probleme u poslovanju privrednih subjekata, posebno onih malih, koji i u ovom trenutku otežano posluju.
“Upravo u zavisnosti od odluke Vlade, ovi doprinosi mogu sa jedne strane opteretiti troškovnu stranu privrednika, a sa druge strane ukoliko se vrate i na teret zaposlenih naravno da mogu da dovedu i do smanjenja zarada”, jasan je Mulešković, koji dodaje da upravo od modaliteta i odluka Vlade zavisi i konačan ishod ove situacije.
Preporučeno
“Kakva god odluka bila, neophodno je da upravo donosioci odluka, zajedno sa socijalnim partnerima, donesu odluku i razmišljaju o tome da ukoliko dođe do vraćanja doprinosa za zdravstvo, da se određeni drugi doprinosi, porezi i slično smanjuju kako se ne bi povećalo opterećenje privrednika”, zaključuje Mulešković.
