Odmah nakon završetka obraćanja, cijena Brent nafte porasla je za oko 5 odsto, na oko 106 dolara po barelu (oko 98 eura), dok su azijska tržišta počela da padaju.

Tramp je ponovio da bi sukob mogao da se završi za dvije do tri sedmice, ali nije iznio konkretne informacije o tome kako bi rat zapravo bio okončan. Njegova prijetnja da će Iran „vratiti u kameno doba“ dodatno je uznemirila tržišta, koja strahuju od dalje eskalacije, prenosi Index.

Čak i ako bi sukob uskoro bio završen, stručnjaci upozoravaju da bi oporavak saobraćaja kroz Hormuški moreuz, ključan za globalnu trgovinu energentima, mogao da potraje.

Prijetnja dugotrajne iranske kontrole nad Hormuškim moreuzom tjera zemlje Persijskog zaliva da ponovo razmotre skupe planove izgradnje naftovoda koji bi zaobišli taj ključni pomorski prolaz i omogućili izvoz nafte i gasa, piše Financial Times.

Zvaničnici i čelnici energetskih kompanija kažu da bi novi naftovodi mogli biti jedini način da se smanji dugoročna ranjivost zemalja Zaliva na prekide u saobraćaju kroz moreuz, iako su takvi projekti skupi, politički složeni i zahtijevaju godine za realizaciju.

„Naftovod Istok–Zapad izgleda kao genijalan potez“

Sukob je dodatno naglasio stratešku vrijednost saudijskog naftovoda Istok–Zapad, dugog 1200 kilometara. Izgrađen je 1980-ih zbog straha da bi rat između Irana i Iraka mogao zatvoriti moreuz, a danas predstavlja ključnu infrastrukturu koja dnevno prevozi oko 7 miliona barela nafte do luke Janbu na Crvenom moru, potpuno zaobilazeći Hormuz.

„Kad se pogleda unazad, naftovod Istok–Zapad izgleda kao genijalan potez“, rekao je jedan visoki energetski zvaničnik iz Zaliva za Financial Times.

Amin Naser, izvršni direktor saudijske državne naftne kompanije Aramco, rekao je analitičarima prošlog mjeseca da je taj naftovod „glavna ruta na koju se sada oslanjamo“.

Saudijska Arabija sada razmatra kako da veći dio svoje dnevne proizvodnje od 10,2 miliona barela preusmjeri na kopnene rute, umjesto kroz vode pod iranskim uticajem. To uključuje mogućnost proširenja kapaciteta postojećeg naftovoda ili izgradnju novih pravaca.

Promjena raspoloženja u regionu

Raniji planovi za regionalne naftovode često su propadali zbog visokih troškova i složenosti. No, Maisoon Kafafi iz Atlantic Councila kaže da se raspoloženje u Zalivu sada mijenja. „Osjećam pomak od teorijskih rasprava ka operativnoj stvarnosti. Svi gledaju istu kartu i dolaze do istih zaključaka“, rekla je za Financial Times.

Umjesto pojedinačnih projekata, najotpornije rješenje bilo bi stvaranje mreže povezanih naftovoda, iako je to ujedno i najteže ostvarivo. Takvi projekti dugoročno bi mogli postati dio šire trgovinske infrastrukture kojom bi, osim energenata, tekla i druga roba.

Jedna od opcija je oživljavanje američkog projekta ekonomskog koridora IMEC, koji bi povezivao Indiju, Zaliv i Evropu. Međutim, dio tog plana uključivao je i politički osjetljiv naftovod do izraelske luke Haifa.

Regionalni projekti i velike prepreke

Josi Abu, direktor izraelske kompanije NewMed Energy, uvjeren je da će se naftovodi prema Mediteranu ipak izgraditi, bilo prema izraelskim ili egipatskim lukama. „Ljudi moraju kontrolisati sopstvenu sudbinu, zajedno sa saveznicima. Potrebni su nam naftovodi i željezničke veze kroz region, bez uskih grla koja nas mogu blokirati“, rekao je.

Kristofer Buš, direktor libanske kompanije Cat Group, koja je učestvovala u izgradnji saudijskog naftovoda, kaže da interesovanje za nove projekte postoji već duže vrijeme.

„Na mom stolu je više prezentacija“

„Dobili smo upite za različite projekte. Na mom stolu je više prezentacija“, rekao je za Financial Times. No, prepreke su i dalje velike. Procjenjuje se da bi izgradnja novog naftovoda sličnog saudijskom danas koštala najmanje 5 milijardi dolara, odnosno oko 4,6 milijardi eura.

Kompleksniji projekti koji bi uključivali više država, na primjer rute iz Iraka preko Jordana, Sirije ili Turske, mogli bi koštati između 15 i 20 milijardi dolara, odnosno oko 14 do 18,5 milijardi eura.

Sigurnosni i politički rizici

Buš upozorava i na ozbiljne bezbjednosne rizike, uključujući neeksplodirane bombe u Iraku te prisustvo ekstremističkih grupa poput Islamske države. Naftovodi prema Omanu morali bi prolaziti kroz pustinju i planinska područja, što dodatno povećava tehničke izazove.

Ni luke u Omanu nijesu potpuno sigurne. Nedavni napadi dronovima na ključnu luku Salalah primorali su je na privremeno zatvaranje. Politički izazovi uključuju i pitanje kontrole nad naftovodima i raspodjele prihoda. Za uspostavljanje regionalne mreže zemlje Zaliva morale bi odustati od individualnih politika i sarađivati.

„Uvijek je bilo jednostavnije i jeftinije ukrcati naftu na brod i poslati je morem“, rekao je Buš.

Što je realno u kratkom roku?

U kratkom roku najizglednije opcije su proširenje postojećeg saudijskog naftovoda Istok–Zapad i povećanje kapaciteta naftovoda iz Abu Dabija prema luci Fudžairah. Saudijska Arabija takođe razmatra razvoj dodatnih izvoznih terminala na Crvenom moru, uključujući dubokomorsku luku u okviru projekta Neom.

„Siguran sam da razmatraju tu opciju. Mnogo pametnih ljudi sada radi na tom problemu“, rekao je Buš.

Ministarstvo energetike Saudijske Arabije nije odgovorilo na upit Financial Timesa.

Jedan visoki zvaničnik rekao je da Abu Dabi već dugo ima plan za dodatni naftovod prema Fudžairahu, ali da se odluke neće donositi dok se ne razjasni dugoročni status Hormuškog moreuza.

Britanija predvodi pregovore o otvaranju moreuza

U međuvremenu, Ujedinjeno Kraljevstvo vodi pregovore između 35 zemalja s ciljem formiranja koalicije za ponovno otvaranje Hormuškog moreuza. Kafafi kaže da će državama Zaliva trebati vremena da procijene situaciju, ali da je jasno da sadašnja energetska kriza zahtijeva drugačiji pristup.

„Razgovori su otišli dalje nego ranije. Ne očekujem da će se stvari vratiti na stanje prije sukoba“, zaključila je.