Video
Tender za izgradnju Doma zdravlja u City kvartu procijenjen je na 23,7 miliona eura bez PDV-a, a rok za dostavljanje ponuda je 13. novembar. Objekat će imati više od 15.500 kvadratnih metara i planiran je kao najveći dom zdravlja u Crnoj Gori.
Standardova analiza dostupnih referenci pokazuje da kombinaciju uslova koje je psotavbilo Ministarstvo javnih radova mogu ispuniti samo rijetke građevinske kompanije u Crnoj Gori, tj. samo dvije. Još je zanimljivije što su obje u prethodnih nekoliko godina dobijale višemilionske poslove na tenderima Ministarstva javnih radova, dok je jedna od njih već realizovala više projekata koje je raspisivalo upravo to ministarstvo, ukupne vrijednosti veće od 100 miliona eura.
Zbog toga se, osim pitanja proporcionalnosti i konkurencije, nameće i mnogo ozbiljnije pitanje: da li se na velikim poslovima Ministarstva javnih radova godinama ponavlja isti uzak krug izvođača i da li su pojedine građevinske kompanije postale svojevrsni „miljenici“ aktuelne vlasti?
”SPECIFIČNI” USLOVI NA TENDERU
Kod aktuelnog tendera za Dom zdravlja u City kvartu nije dovoljno dokazati da je kompanija ranije gradila veliki javni objekat.
Traže se najmanje tri reference, pri čemu najmanje dvije moraju biti za „iste poslove“, odnosno izgradnju ili rekonstrukciju objekata zdravstvene namjene – domova zdravlja, bolnica, klinika, kliničkih centara i drugih objekata zdravstvenog sektora.
Treća referenca može biti iz zdravstvenog sektora ili iz kategorije „sličnih poslova“, u koju su uključeni objekti obrazovanja, nauke, kulture, sporta i socijalne zaštite.
Uz to, najmanje dvije reference moraju pojedinačno imati vrijednost od najmanje pet miliona eura bez PDV-a.
Upravo kombinacija ova tri elementa – namjena objekta, broj referenci i njihova minimalna vrijednost – značajno sužava krug kompanija koje mogu da konkurišu.
ZAKON TRAĐI KONKURENCIJU, A NE SAMO FORMALNI TENDER
Zakon o javnim nabavkama dozvoljava naručiocu da traži iskustvo u izvršavanju istih ili sličnih poslova. To znači da Ministarstvo ima pravo da od izvođača za ovako veliki i složen objekat zahtijeva relevantno iskustvo.
Ali ta mogućnost nije neograničena.
Član 101 propisuje da se uslovi sposobnosti određuju samo na minimalnom nivou potrebnom za uspješno izvršenje ugovora, da moraju biti povezani sa predmetom nabavke i srazmjerni njegovoj vrijednosti i složenosti. Član 12 propisuje načelo proporcionalnosti, dok član 8 obavezuje naručioca da obezbijedi konkurenciju i zabranjuje ograničavanje konkurencije diskriminatornim uslovima ili mjerama kojima se favorizuju pojedini privredni subjekti, dok Član 10 garantuje ravnopravan tretman i nediskriminaciju ponuđača.
Zato problem nije u tome što MJR traži iskustvo u gradnji zdravstvenih objekata.
Pitanje je da li je za dokazivanje sposobnosti izvođača bilo neophodno istovremeno zahtijevati baš određenu vrstu objekata, najmanje dvije takve reference i vrijednost od najmanje pet miliona eura po referenci.
Ako takvu kombinaciju može ispuniti samo nekoliko kompanija, onda je potrebno odgovoriti na pitanje da li je svaki od tih uslova zaista nužan za realizaciju projekta ili njihova kombinacija nepotrebno sužava konkurenciju.
To je posebno važno jer zakon ne štiti samo pravo države da izabere sposobnog izvođača. On štiti i pravo sposobnih privrednih subjekata da se za javni posao ravnopravno nadmeću.
DVIJE FIRMI ISTI NARUČILAC I DESETINE MILIONA EURA
Ovdje priča dobija dodatnu dimenziju.
Dvije kompanije čiji portoflio i reference odgovaraju uslovima aktuelnog tendera nisu firme koje se prvi put pojavljuju pred Ministarstvom javnih radova.
Obje su u prethodnih nekoliko godina dobijale poslove na tenderima MJR, uključujući ugovore višemilionske vrijednosti i projekte uporedive sa veličinom aktuelne investicije.
Jedna od njih posebno se izdvaja jer je, prema dokumentaciji koju je Standard analizirao, već realizovala niz poslova koje je raspisivalo upravo Ministarstvo javnih radova, čija ukupna vrijednost prelazi 100 miliona eura.
Kada se ovome dodaju vrlo specifični uslovi aktuelnog tendera, činjenica da ih može ispuniti uzak krug kompanija i činjenica da se među njima nalaze izvođači koji su već dobijali velike poslove istog naručioca, otvara se prostor za pitanje koje javnost ima pravo da postavi:
Da li MJR kroz svoje tenderske uslove godinama favorizuje isti krug velikih građevinskih kompanija – ili se samo radi o firmama koje zbog iskustva i kapaciteta objektivno ispunjavaju najzahtjevnije kriterijume?
OD FILOLOŠKOG FAKULTETA DO DOMA ZDRAVLJA
Slična pitanja Standard je već otvorio kod tendera za izgradnju Filološkog fakulteta.
Tamo su se tražile dvije reference za objekte određene namjene, pri čemu je svaka morala biti vrijedna najmanje šest miliona eura bez PDV-a.
Kod Doma zdravlja prag je pet miliona, ali je logika slična – ne traži se samo iskustvo u velikim građevinskim poslovima, već vrlo precizna kombinacija vrste objekta i njegove vrijednosti.
Zato se dva postupka ne mogu automatski proglasiti identičnim, ali se mogu posmatrati kroz isto pitanje: koliko su specifični uslovi potrebni da bi se zaštitio javni interes, a od kog trenutka postaju prepreka stvarnoj konkurenciji?
Upravo zbog toga javnost ima pravo da zna ne samo ko može da ispuni uslove, već i zašto su uslovi postavljeni baš tako.
Ako MJR ima analizu tržišta koja pokazuje da postoji dovoljno kompanija sposobnih da ispune sve kriterijume, odgovor je jednostavan.
Ako nema takvu analizu, ili ako se pokaže da je kombinacija uslova od početka suzila konkurenciju na dvije ili nekoliko kompanija, onda je pitanje proporcionalnosti tih kriterijuma mnogo ozbiljnije.
A ukoliko se pritom pokaže da se isti izvođači iz godine u godinu pojavljuju kao dobitnici najvećih poslova Ministarstva javnih radova, javnost ima puno pravo da pita:
Preporučeno
Da li su oni zaista najbolje i najiskusnije kompanije na tržištu – ili su postali miljenici aktuelne vlasti?
