O tim pitanjima raspravljano je na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj je održano kontrolno saslušanje o poslovanju EPCG u kontekstu najavljenog kreditnog zaduženja od 70 miliona eura, piše Pobjeda.

Tutundžić: Restrukturiranje obaveza odgovoran potez

Državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva, Dino Tutundžić, kazao je da kreditni aranžmani EPCG predstavljaju upravljanje kompanijom i investicijama koje treba da obezbijede dugoročnu energetsku stabilnost Crne Gore.

On je objasnio da se prvi dio planiranog aranžmana od 30 miliona eura odnosi na refinansiranje postojećih kratkoročnih obaveza elektroenergetske kompanije.

“Prethodna godina za EPCG bila je jedna od najizazovnijih u posljednjih nekoliko decenija. Zbog ekološke rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja, koja je bila van pogona gotovo devet mjeseci, kompanija je morala da obezbijedi nedostajuće količine električne energije na tržištu, istovremeno očuvajući stabilnost elektroenergetskog sistema“, rekao je Tutundžić.

Prema njegovim riječima, građani i privreda nijesu osjetili posljedice tog izazova, jer snabdijevanje nije bilo ugroženo, niti je povećana cijena električne energije za domaćinstva.

“Takva odgovorna politika imala je svoju finansijsku cijenu i upravo zato je danas racionalno restrukturiranje postojećih obaveza ozbiljan i odgovoran potez upravljanja kompanijom, a ne znak njene nestabilnosti“, saopštio je Tutundžić.

On je naveo da se drugi dio planiranog zaduženja odnosi na finansiranje jednog od najvažnijih razvojnih energetskih projekata – izgradnju osmog agregata Hidroelektrane Perućica, vrijednog oko 40 miliona eura.

Đukanović: Finansijske institucije vjeruju EPCG

Predsjednik Odbora direktora EPCG, Milutin Đukanović, rekao je da međunarodne finansijske institucije i komercijalne banke imaju povjerenje u EPCG.

“Troškovi zarada u prošloj godini su, u odnosu na ukupne troškove, iznosili 5,4 odsto“, precizirao je Đukanović.

On je podsjetio i na projekte koje je EPCG realizovala, navodeći da je kompanija izgradila nove izvore energije ukupne snage 150 megavata.

Đukanović je tokom rasprave oštro reagovao na navode opozicije, poručujući da poslanik DPS-a Nikola Milović iznosi neistine o EPCG i da je „zaslužio da se protiv njega podnese krivična prijava zbog narušavanja reputacije kompanije“.

DPS: Dugovi rastu, profitabilnost pada

Poslanik Demokratske partije socijalista Nikola Milović kazao je da je energetski sektor do 2020. godine bio jedan od najvažnijih promotera evropskih standarda u Crnoj Gori.

“Nakon 2020. godine imamo rast dugova, pad profitabilnosti, završetak prethodne finansijske godine sa dugom od 92 miliona eura, negativne revizorske izvještaje, partijsko zapošljavanje i ozbiljno urušavanje kompletnog sistema“, rekao je Milović.

On je naveo da EPCG do 2020. godine gotovo nije bila zadužena, dok sada, kako tvrdi, ima dug od 207 miliona eura, uz dodatnih 70 miliona kredita o kojima se trenutno raspravlja.

“Od 2009. do 2020. godine na nivou grupe broj zaposlenih u EPCG smanjen je 25 odsto. Nakon 2020. godine, za samo tri godine, broj zaposlenih povećan je 47 odsto“, precizirao je Milović.

Dragaš: Krediti neće ugroziti poslovanje kompanije

Izvršni direktor EPCG, Zdravko Dragaš, kazao je da je kompanija krenula u refinansiranje koje će biti iskorišćeno isključivo za vraćanje prošlogodišnjih kredita.

“Drugi kredit koji je odobrila Vlada je projektni kredit za projekat A8. Jedino pitanje za ovaj dom je zašto ta investicija nije realizovana prije 30 godina, pošto je prostor za agregat A8 u Perućici ostavljen još prilikom izgradnje“, rekao je Dragaš.

On je istakao da taj kredit neće uticati na poslovanje EPCG.

Ministar finansija Novica Vuković rekao je da je Ministarstvo finansija u tim procesima učestvovalo kroz davanje mišljenja o fiskalnim rizicima i finansijskim pokazateljima.

Poslanici o investicijama, cijeni struje i budućnosti energetike

Poslanik koalicije Za budućnost Crne Gore i Nove srpske demokratije, Dejan Đurović, rekao je da će se krediti koristiti za obezbjeđivanje likvidnosti i stabilnosti, kao i za pokretanje investicionog ciklusa.

On je podsjetio da bi Termoelektrana Pljevlja trebalo da izađe iz pogona 2041. godine.

“Da li će EPCG svojim projektima omogućiti da Crna Gora tada ima 100 odsto energije iz obnovljivih izvora, a da nema obavezu uvoza struje“, pitao je Đurović.

Poslanik Pokreta Evropa sad Dane Marković ocijenio je da ključni parametri za ocjenu rada EPCG treba da budu cijena električne energije, investicije i poslovni bilans kompanije.

“Kada je riječ o cijeni struje u posljednjih deset godina, prosječan račun promijenio se za četiri eura. EPCG je zaštitila građane“, naveo je Marković.

Govoreći o investicijama, on je rekao da je od 2010. do 2020. godine realizovano 53 miliona eura kapitalnih projekata u EPCG, dok je od 2020. do prošle godine u proizvodne kapacitete uloženo više od 200 miliona eura, a u distributivne preko 150 miliona eura.

Konatar traži forenzičku reviziju

Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar pitao je da li je povećanje broja zaposlenih dovelo do povećanja profitabilnosti EPCG.

“Energetika je najveća razvojna šansa Crne Gore, ali se bojim da ćemo, ako ovako budemo radili, tu šansu propustiti. Ili ćemo se okrenuti razvoju, ili ćemo nastaviti sa partijskim zapošljavanjima u EPCG grupi“, rekao je Konatar.

On je predložio da se uradi forenzička revizija na nivou grupe EPCG.

Predsjednik Odbora i poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša poručio je da treba raditi na profesionalizaciji menadžmenta, unapređenju poslovanja i investicijama u energetiku.

“Ja ću uvijek podržavati investicije u energetiku, ali neću podržavati pristup da je sve prije nas bio potop, a da je od kada smo mi došli sve kako treba“, rekao je Mugoša.