Video
Ključni izazovi za privredu su prilagođavanje ETS i CBAM mehanizmima, pri čemu su crnogorski privrednici zatražili dodatno vrijeme i podršku zbog specifičnosti nacionalne ekonomije.
Evropski zvaničnici naglasili su važnost brzog usklađivanja, ističući da će ETS igrati ključnu ulogu u postizanju klimatskih ciljeva i omogućiti pristup EU fondovima za dekarbonizaciju.
U Privrednoj komori Crne Gore organizovan je sastanak sa predstavnicima Evropske komisije na čelu sa zamjenikom generalnog direktora za klimatske promjene (DG CLIMA) Janom Dusikom, kao i Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, a u vezi sa Sistemom trgovine emisijama (ETS) i Mehanizmom za prekogranično kretanje ugljenika (CBAM).
U radu sastanka učestvovali su: predsjednica Privredne komore dr Nina Drakić, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore Ivan Bulatović i član Odbora direktora Zoran Miljanić, izvršni direktor Kombinata aluminijuma Nebojša Dožić, sekretarka Koordinacionog odbora za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Milena Rmuš.
Predsjednica Privredne komore dr Nina Drakić predstavila je rad krovne asocijacije koja zastupa interese cjelokupne poslovne zajednice.
– Komora je jako posvećena temama iz Zelene agende i učestvovala je u izradi Mape puta ka cirkularnoj ekonomiji, organizovala brojne regionalne i nacionalne konferencije, kao i edukativne aktivnosti o upravljanju otpadom, zaštiti životne sredine i CBAM-u – kazala je Drakić.
Prema njenim riječima, crnogorska ekonomija se suočava sa izazovima ali i prilikama u ovoj oblasti kada je u pitanju prilagođavanje EU politikama, a posebno u dijelu ETS i CBAM. Podsjetila je da je u toku usvajanje novog kilmatskog zakona i uspostavljanje sistema trgovine emisijama, u skladu sa regulativom EU.
U otvorenom dijalogu privrednici – predstavnici najvećih emitera CO2 u Crnoj Gori, bili su u mogućnosti da dobiju pojašnjenja u vezi obaveza koje proizilaze iz predstojećeg postepenog usklađivanja sa EU u navedenim oblastima.
– Danas završavamo misiju čiji je cilj da steknemo uvid u pripremljenost Crne Gore da se, u skladu sa ambicioznim planom vlade, pridruži Evropskoj uniji 2028. godine. Zaduženi smo za dio procesa pristupanja koji se odnosi na klimatske promjene. Evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti evoluira. Nedavno smo usvojili zakonodavni paket “Fit for 55”, koji je dio Zelenog dogovora, sa ciljem da se emisije CO2 smanje za 55 odsto do 2030. godine, a da ostvarimo klimatsku neutralnost do 2050. godine. Upravo se vodi diskusija između institucija EU koji ciljev treba ostvariti do 2040. godine, pri čemu je predloženo smanjenje emisija za 90 odsto – rekao je Jan Dusik.
Naglasio je presudni značaj uloge ETS sistema Evropske unije u tom procesu, dodajući da Crna Gora već ima sistem trgovine emisijama, ali će morati da ga unaprijedi i proširi kako bi se u potpunosti uskladio s evropskim do datuma pristupanja EU.
– Potrebno je napraviti više koraka – kao što je, recimo, usklađivanje i obezbjeđenje pune funkcionalnosti sistema monitoringa, izvještavanja i verifikacije najmanje dvije godine prije datuma pridruživanja. Sistem ETS je počeo da se primjenjuje u EU prije 20 godina i u tom periodu je ostvareno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 47 odsto, iako je privreda EU porasla preko 50 odsto. Nedavno smo u ETS sistem EU uključili pomorski i avio saobraćaj, a od 2027. godine, novi sistem „ETS 2” će takođe obuhvatiti građevine, goriva za drumski transport i malu industriju koja nije pokrivena trenutnim ETS-om. Tada će 75% emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU biti pokriveno trgovinom emisijama, čime će se uvesti cijena ugljenika kako bi se podstakla inovacija i obezbijedili prihodi za vlade da ulažu u tranziciju – rekao je Dusik.
Pojasnio je da se sva sredstva prikupljena na ovaj način koriste se za dekarbonizaciju, ali i ukazao da postoji i princip solidarnosti u ovoj oblasti, kao i mogućnost korišćenja sredstava EU (socijalno-klimatskog Fonda, fondova za modernizaciju i inovacije, a moguće i budućeg fonda za konkurentnost).
– Cilj je da preduzeća dekarbonizaciju realizuju na najefikasniji, najisplativiji i najbrži način – kazao je on.
Milena Rmuš je istakla da su u Crnoj Gori CBAM-om obuhvaćeni sektori proizvodnje i prerade aluminijuma i električne energije i da je neophodno uspostaviti nacionalni ETS koji je usklađen s evropskim. Crna Gora je zatražila od Evropske komisije isključenje sektora energetike u skladu sa CBAM regulativom do 2030. godine, imajući u vidu specifičnosti nacionalne ekonomije i veliki udio izvoza električne energije u EU. Na istom fonu govorio je prvi čovjek EPCG Ivan Bulatović koji je istakao da bi uvođenje finansijskih obaveza 2026. godine u okviru CBAM-a podiglo troškove za kompaniju od 20 miliona eura. Istakao je da je u prethodnom periodu aktivno rađeno na donošenju krovnih zakona iz oblasti energetike i ulagano u obnovljive izvore energije, te da se očekuje povezivanje crnogorskog energetskog tržišta sa tržištem Italije. Direktor Kombinata aluminijuma Nebojša Dožić je ukazao na izazove koje će donijeti novi klimatski zakon za kompanije i istakao da je potrebno nastaviti sa dodjelom besplatnih emisionih kredita kako bi se podsticali proizvodni potencijali Crne Gore.
Preporučeno
– Potrebno nam je vrijeme. Spremni smo da usvojimo EU zahtjeve ali tražimo razumijevanje za specifičnosti naše ekonomije – istakli su privrednici.
