Video
Kako navode, Crna Gora ulazi u period u kojem će evropski fondovi, investicioni mehanizmi i programi podrške postati jedan od ključnih pokretača rasta, inovacija i modernizacije.
“Da bi privreda bila spremna za taj trenutak, neophodno je unaprijed izgraditi znanje, strukture i partnerstva. Upravo zato, ova panel diskusija nije samo događaj — on je prvi korak u stvaranju nove kulture projektnog razmišljanja, u kojoj se ideje pretvaraju u projekte, a projekti u investicije”, poručuju iz PKCG.
Direktorica za projekte u Privrednoj komori Crne Gore, Tanja Radusinović, kazala je da veliko interesovanje privrede za ovu temu potvrđuje da crnogorske kompanije evropske fondove prepoznaju ne samo kao izvor finansijske podrške, već i kao priliku za modernizaciju poslovanja, jačanje konkurentnosti, digitalnu i zelenu transformaciju, internacionalizaciju i održivi razvoj.
„Važno je da ne čekamo trenutak članstva, već da znanje i kapacitete gradimo danas. Iskustva država koje su već prošle ovaj put pokazuju da su upravo kompanije koje su se na vrijeme pripremile bile najuspješnije u korišćenju evropskih fondova nakon pristupanja Uniji“, naglasila je Radusinović.
Generalni direktor Direktorata za koordinaciju finansijske podrške EU u Ministarstvu evropskih poslova, Bojan Vujović, ocijenio je da ubrzanje evropskog puta Crne Gore podrazumijeva i intenzivnije pripreme za korišćenje mogućnosti koje članstvo donosi.
„Već sada moramo da se pripremamo ne samo za obaveze, već i za mogućnosti koje će otvoriti članstvo u Evropskoj uniji. Učešće u evropskim projektima biće jedan od važnih mehanizama za dodatno jačanje konkurentnosti i razvoja crnogorske privrede“, poručio je Vujović.
Tokom prvog panela, pod nazivom „Evropski fondovi danas – gdje su prilike za crnogorsku privredu?“, učesnici su govorili o dostupnim izvorima finansiranja iz fondova Evropske unije, očekivanim mogućnostima nakon članstva Crne Gore u EU, Planu rasta za Zapadni Balkan, kao i o spremnosti domaće privrede da koristi sredstva iz evropskih programa.
Vujović je, kako navode iz Privredne komore, ukazao na značaj pravovremene pripreme za novi budžetski okvir Evropske unije nakon 2028. godine, ističući da se za Crnu Goru očekuju značajno veća sredstva nego u prethodnim finansijskim perspektivama. Naglasio je da će članstvo u EU otvoriti nove mogućnosti za finansiranje infrastrukturnih, razvojnih i privrednih projekata, te da institucije već rade na definisanju prioritetnih oblasti koje će biti podržane kroz buduće fondove. Posebno je poručio da kompanije period do članstva treba da iskoriste za sticanje znanja i iskustva u pripremi i realizaciji evropskih projekata.
Predstavnik Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Zdravko Ilić, predstavio je Plan rasta za Zapadni Balkan, pojasnivši da je riječ o instrumentu Evropske unije koji ima za cilj ubrzavanje ekonomskog približavanja regiona jedinstvenom evropskom tržištu.
Kako navode, govorio je o mjerama koje omogućavaju ranije korišćenje pojedinih pogodnosti evropskog tržišta, uključujući olakšavanje trgovine, mobilnosti i poslovanja. Istakao je da je za realizaciju Plana rasta za Region opredijeljeno šest milijardi eura, te da će budući sistem finansiranja biti snažnije zasnovan na rezultatima i sprovedenim reformama.
Predrag Janković, ekspert za EU fondove i direktor PAG doo ukazao je na potrebu dodatnog jačanja kapaciteta privrede za korišćenje evropskih fondova, ocjenjujući da će uspješno učešće u budućim programima zavisiti od nivoa pripremljenosti kompanija. Naglasio je, kako navode, da je razumijevanje evropske projektne metodologije i procesa apliciranja jedan od ključnih preduslova za uspjeh, te da je neophodno intenzivirati saradnju između privrede, institucija i stručnjaka kako bi se stvorili uslovi za efikasnije korišćenje dostupnih sredstava.
Stručnjak za EU fondove i suosnivač kompanije Adria savjetovanje iz Hrvatske, Krešimir Budiša, podijelio je iskustva te države nakon pristupanja Evropskoj uniji, navodeći da su evropski fondovi bili jedan od ključnih pokretača privrednog razvoja i rasta konkurentnosti kompanija.
Istakao je da će crnogorskim preduzećima nakon članstva biti dostupna znatno veća sredstva za razvojne projekte, investicije, inovacije i internacionalizaciju poslovanja. Kroz primjere iz hrvatske prakse ukazao je da su brojne male kompanije upravo zahvaljujući evropskim fondovima ostvarile značajan rast, povećale broj zaposlenih i uspješno izašle na međunarodna tržišta.
Drugi panel, pod nazivom „Iz prve ruke: Kako smo finansirali razvoj kroz EU projekte“, moderirala je direktorica Biznis Start centr,a Ivana Tomašević. Učesnici panela podijelili su svoja iskustva u pripremi i realizaciji projekata finansiranih iz fondova Evropske unije, ukazujući na izazove sa kojima su se susretali, ali i na koristi koje su ostvarili kroz korišćenje dostupnih programa podrške.
Senior konsultant u kompaniji Adria savjetovanje, Boris Pekić, istakao je da su za uspješno korišćenje EU fondova ključni dobra priprema, jasno definisani razvojni ciljevi i projekti koji odgovaraju stvarnim potrebama kompanije, naglašavajući da evropska sredstva treba posmatrati kao alat za ostvarivanje razvojnih planova, a ne kao cilj sam po sebi.
Generalna menadžerka Univerziteta Donja Gorica (UDG) dr Sandra Tinaj govorila je o iskustvu ove institucije u realizaciji brojnih međunarodnih projekata, ističući značaj istraživanja, inovacija i saradnje sa privredom, kao i potrebu dodatne podrške za obezbjeđivanje kofinansiranja projekata u kojima učestvuju crnogorske organizacije.
Direktor kompanije EVC Montenegro, Dejan Filipović, predstavio je projekat razvoja infrastrukture za električna vozila, koji je realizovan uz podršku EU fondova u okviru EmBRACE projekta, naglašavajući da su evropska sredstva omogućila realizaciju investicije koja doprinosi zelenoj tranziciji i razvoju održive mobilnosti u Crnoj Gori.
Direktor kompanije Lorasi d.o.o. Milan Marić govorio je o razvoju inovativnih energetskih rješenja i ukazao na značaj uključivanja u međunarodne konzorcijume i partnerske projekte, ocjenjujući da upravo takvi programi predstavljaju priliku za kompanije da svoje ideje pretvore u konkretne razvojne projekte uz podršku evropskih fondova.
Zaključeno je da su kontinuirano učenje, razmjena iskustava i snažna saradnja institucija, privrede, akademske zajednice i stručne javnosti ključni preduslovi za efikasno korišćenje evropskih fondova.
Preporučeno
Iz Privredne komore poručuju da Crna Gora period do članstva u Evropskoj uniji treba da iskoristi za sticanje znanja i iskustava koja će omogućiti da domaće kompanije spremno dočekaju nove mogućnosti finansiranja i u punoj mjeri iskoriste potencijal evropskih razvojnih i investicionih fondova.
