Video
Dugogodišnja novinarka i ekonomska analitičarka Jadranka Rabrenović kaže da se u Vladi pozivaju na insajdersku ili privilegovanu informaciju. To znači da informaciju o emitovanju državnih obveznica neko otkrije prije nego je zvanično saopšti Vlada. Podsjeća da je takvih slučajeva bilo ne tako davno.
„Prošle i ove godine jedan medij redovno je objavljivao nezvanične informacije sa Vlade, da se priprema emisija državnih obveznica i slično… Da li je to uticalo, ili nije, na kamatu i na ročnost ne znam, to iz Vlade nijesu saopštili… Pojedini članovi Vlade imaju potrebu da, iz nepoznatih razloga, određenom mediju daju informacije o tome da će se emitovati obveznice, što bi premijer jedne Vlade trebalo da zna… Postoji direktiva iz EU od 2014. godine o insajderskoj trgovini, odnosno, da se zabranjuje izlazak takvih saopštenja interno na berzu, ili u medije. Ali, ne odnosi se na centralne banke i ministarstva finansija trećih zemalja“, rekla je Rabrenović.
Smatra da je suština Vladinih izmjena Zakona da se upravo spriječe insajderske informacije.
„Davanje insajderskih informacija o trgovini na berzi je svugdje zabranjeno. Ali, crnogorska berza je propala još 2007, 2008. godine baš zbog toga što su mediji bili punu insajderskih informacija. Nema šta se nije radilo, nema o čemu se nije pisalo, a ne mogu se informacije plasirati na taj način“, kaže Rabrenović.
Objašnjava proceduru po kojoj se usvajanjem Zakona o budžetu i odluke o zaduživanju zna koliko će se država zadužiti.
„Uvijek imamo zvanično saopštenje čim se završi emisija na berzi. U tome učestvuju Centralna banka Crne Gore, Ministarstvo finansija i Komisija za hartije od vrijednosti, plus agenti, a to su uglavnom vrhunske svjetske banke. Kad se to završi onda ide obavještenje o svim detaljima, nakon kojeg možemo da komentarišemo da li je kamata velika ili mala, da li smo zadovoljni ili ne emisijom obveznica. Dok je bila jedinstvena Vlade DPS-a i SDP-a nijedna informacija o tome kada će biti emisija obveznica nije procurila u javnost. Gospoda u sadašnjoj Vladi neka se vide između sebe“, kaže Rabrenović.
Sporazumi sa UAE
Sagovornici Televizije E nije jasno zašto je premijer Milojko Spajić išao da potpisuje međudržavni Sporazum sa UAE o ekonomskoj saradnji kada je, kako kaže, isti takav ratifikovan još 2013. godine u Parlamentu.
„Potpuno isti Sporazum je tadašnji ministar ekonomije Vladimir Kavarić 2011. potpisao sa predstavnikom UAE, a 2013. ga je ratifikovao crnogorski Parlament. Nije mi jasno zašto je Spajić isti takav Sporazum išao da potpisuje, osim ako mu nije istekao rok. Drugi Sporazum o turističkim ulaganjima, po meni, je pleonazam. Ako postoji Sporazum o ekonomskoj saradnji sa jednom državom, onda se u okviru njega ta ekonomska saradnja i razvija, nema potrebe za detaljisanjem, kakvo su oni napravili“, smatra Rabrenović.
Napominje da je osnovni problem u čitavoj priči to što Crne Gora nema Prostorni plan.
Preporučeno
„Jer, da imamo Prostorni plan onda ne bi bilo nekih divljih ideja o tome da li neko smije da gradi na Velikoj plaži, ili na Sinjajevini. Mi moramo imati Prostorni plan. Počela je da ga radi Vlada Duška Markovića i nije ga napravila. Nastavila je da ga radi Vlada Zdravka Krivokapića, ali je kratko trajala, nije bilo vremena, jer su ga baš brzo smijenili. Skoro je “dotjerala cara do duvara” Vlada Dritana Abazovića i učestvovala je struka, a arhitekte i urbanisti su bili prezadovoljni prijedlogom tog Prostornog plana. Na kraju, mi ga i dalje nemamo, a kad Prostornog plana nema, onda nema investicija, nema pregovora sa investitorima. O čemu ćeš da pregovaraš kad ne znaš šta ćeš gdje da praviš… Prvi zadatak Skupštine bi, zapravo, trebalo da bude da usvoji Prostorni plan“, zaključila je Rabrenović.
